Oslobođeni Ivković, Kneževićeva i Kertes

Deceniju i po trebalo je Višem sudu u Beogradu da utvrdi da tri bivša funkcionera SPS-a i JUL-a nisu kriva za nezakonito prisvajanje državnih stanova krajem devedesetih godina prošlog veka. Sudsko veće ovog suda juče je oslobodilo odgovornosti za zloupotrebu službenog položaja tadašnju sekretarku Vlade Srbije Živku Cicu Knežević i bivšeg ministra urbanizma Branislava Ivkovića, a nekadašnjeg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa za podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja. Troje okrivljenih oslobođeno je optužbi za zloupotrebe prilikom dodele kuće Kertesu krajem 1997, odnosno početkom 1998. godine. Izrečena presuda je prvostepena, a pravo da se žale na nju imaju sve stranke u postupku.

Obrazlažući presudu, predsednica sudskog veća Snežana Garotić rekla je da tužilaštvo ni na koji način nije ponudilo dokaze da je Kertes podstrekavao Kneževićevu da mu dodeli stan, a Ivkovića da to rešenje potpiše.

– Tužilaštvo je svoje optužbe dokazivalo pisanim dokazima, rešenjem o dodeli stana i dokumentima koja se odnose na vlasništvo stanova u Beogradu i Bačkoj Palanci i ničim više. Tužilaštvo, takođe, nije dokazalo na koji način je izvršilo procenu da stan koji je Kertes dobio vredi 960.000 dinara s obzirom na to da veštak koji je saslušan kao svedok na suđenju, nije mogao da se izjasni kako se došlo do tog iznosa – kazala je sudija Garotić.

Tokom suđenja je, nastavila je predsednica veća, utvrđeno da je savezna vlada jedan od stanova koje je imala u vlasništvu prebacila republičkoj vladi, kako bi u skladu sa ranijom odlukom taj stan bio dodeljen Kertesu jer se zbog posla preselio u Beograd, a da je stan u kojem je boravio bio bezbednosno neuslovan i da to nije sporno.

– Tužilaštvo nije dokazalo da se stambena komisija nije sastajala da bi donela odluku o dodeli stana Kertesu, niti su ponuđeni bilo kakvi dokazi za to, iako su takve tvrdnje navedene u optužnici – kazala je sudija.

Zbog nezakonite dodele državnih stanova, optužnicu je krajem novembra 2002. godine tadašnje Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo protiv dvanaest okrivljenih, među kojima je bila i Mirjana Marković, supruga nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, sadašnji ambasador Srbije u Havani Danilo Pantović, načelnik Resora državne bezbednosti Jovica Stanišić, Bratislava Buba Morina, nekadašnja ministarka za izbeglice, raseljene osobe i humanitarnu pomoć, službenici opštine Novi Beograd... Optužnica je u nekoliko navrata menjana, a postupak protiv okrivljenih je više puta počinjao iz početka.

Ubrzo po podizanju optužnice, Stanišić je izručen Haškom tribunalu koji ga je teretio za ratni zločin, pa je postupak u odnosu na njega bio razdvojen. Nekadašnji načelnik RDB prvi put se pred domaćim pravosuđem pojavio 2016. godine.

Kako su glavni pretresi retko održavani, 2010. godine postojala je mogućnost da postupak protiv nekadašnje predsednice JUL-a Mirjane Marković zastari. Da se to ne bi dogodilo, Više javno tužilaštvo je u septembru te godine prekvalifikovalo optužnicu protiv nje pa joj se umesto nedozvoljenog posredovanja u vezi sa nezakonitom dodelom stanova Vlade Srbije, prekvalifikovanom optužnicom na teret stavljalo krivično delo zloupotrebe službenog položaja podstrekavanjem.

Iako je protiv Markovićeve postupak još u toku, krajem prošle godine deo optužnice protiv petoro okrivljenih je odbijen zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Optužnica je tada odbijena u odnosu na nekadašnjeg službenika opštine Novi Beograd Milutina Miloševića, Miloša Batinu i Zorana Perića. Deo optužnice zastareo je i protiv nekadašnje ministarke za izbeglice Bratislave Morine i bivšeg funkcionera Ministarstva unutrašnjih poslova Petra Zekovića, pa oni sada odgovaraju po tačkama optužnice koje su i dalje na snazi.

Postupak protiv četvoro okrivljenih koji se i dalje terete, a među njima je i Mirjana Marković kojoj se sudi u odsustvu, biće nastavljen 22. februara kada bi trebalo da budu saslušana tri svedoka.