Svođenje životnih računa Laze Kostića

Jedni hoće da me zamonaše, a drugi da me žene, napisao je Laza Kostić u manastiru Krušedol, pre nego što se, ipak, oženio Julkom Palanački i nastanio u Somboru, ali u kući nije mogao mirno da piše i prevodi zbog stalnih prigovaranja svoje tašte, pa se ubrzo vratio u manastir.

„Rano je jutro. Svak za svojim poslom. Već je i moj stari braca Laza prelistao poštu gde se zavukao u svoju odaju, gdje od jutra do mraka prevodi rimske Pandekte, a pomalo i svog starog ljubimca Šekspira. Veliki postovi poste se najstrože... Nastojatelj (Zmejanović) prednjači u tome kao i u svačem... Ni za braca-Lazu nema izuzetaka; posti on sa bratstvom svaki post, pa bogme i onaj najstrožiji strasne nedelje o samom hlebu i vodi, zatijem se i pričesti... Krušedol stiče zasluga za srpsku književnost, što tako lijepo prima i pazi njenog najgenijalnijeg predstavnika.”