Pitoma varoš na obali Tise

Kitnjaste, stare banatske kuće sa velikim, izrezbarenim kapijama i neobičnim prozorima. Jutro na reci donosi svežinu, a iz nekog od kafića na obali čuje se dobro poznata pesma „Čamac plovi sam po Tisi...” U Novom Bečeju smo, varošici sa oko 13.000 stanovnika, simpatičnoj i ušuškanoj na obali Tise. Šta bi ona bez reke? Tu sliku njeni stanovnici ne mogu da zamisle jer od kad postoji mesto, a to je od 11. veka, ova reka je baš tuda tekla.

U starim letopisima se pominje i stara skela koja je decenijama s jedne na drugu obalu prevozila ljude, zaprežna kola, stoku, hranu, vojnike, žandare, špijune, secikese i ko zna koga još, a koja je radila sve do 20. veka. Ponosan je ovaj gradić na Tisu, ali i na mnoge poznate ljude koji su u njemu rođeni. Tako su krštenice sa mestom rođenja u Novom Bečeju poneli srpski horovođa i kompozitor Josif Marinković, košarkaška legenda Ranko Žeravica (rođen je u Novom Miloševu, naselju koje pripada Novom Bečeju), Dubravka Nešović, vrhunski interpretator starogradskih pesama i romansi...

Dvorac u ravnici

Ovim mestom treba obavezno prošetati, zagledati ušorene kuće... Ako ste već u ovom kraju, svi će vam preporučiti da posetite dvorac „Fantast” i da uživate u njegovom ambijentu. Ovaj zamak u ravnici udaljen je od Novog Bečeja 14 kilometara (od Beograda 135, a od Novog Sada 60 km), a sagradio ga je čuveni vojvođanski veleposednik Bogdan Dunđerski.

O dvorcu se manje-više sve zna, ali nije naodmet ponoviti da se prostire na 60 hektara, da ima ergelu, kapelu, u kojoj je sahranjen Bogdan Dunđerski, mali kaštel i park. Ikonostas u kapeli je delo poznatog slikara Uroša Predića, dobrog prijatelja Dunđerskih. Sa vrha kule puca pogled na vojvođansku ravnicu, i to je jedan od mnogobrojnih lepih trenutaka koji će vam sigurno ostati u sećanju ako dođete u posetu ovom zdanju i njegovim ljubaznim domaćinima.

Jedno drugo odredište u ovom kraju takođe zavređuje pažnju. To je „Staro Kopovo”, specijalni rezervat retkih ptica, biljaka i životinja, koji zauzima oko 976 hektara. Stručnjaci tvrde da je reč o poslednjoj očuvanoj bari na slatinama Vojvodine. U davna vremena Tisa je često menjala tok, plaveći ravnicu, tako da Staro Kopovo predstavlja jedan od prastarih rečnih meandara. Ono je i veliko stanište ptica, pa u proleće i jesen, kad počne njihova seoba, ovde bude i do 15.000 sivih ždralova, 20.000 različitih vrsta pataka i više od 5.000 gusaka. Oni koji zdušno brinu o očuvanju prirode odavno su jednoglasni da je „Staro Kopovo” veliko međunarodno stanište ptica, i zato je na listi močvarnih staništa od posebnog značaja.

Kej centar zbivanja

Novobečejci vole Tisu, poštuju je, ona im je centar zbivanja, takoreći centar grada. Zbog toga što ulažu u njeno uređenje i priobalje, imaju izuzetno lep kej. I selo Kumane, kod Starog hrasta, koje pripada ovoj opštini, izlazi na Tisu.

Imaju čime da se ponose Novobečejci: ne oskudevaju u dobrim kafićima i restoranima, banatskim specijalitetima, umeju da spreme dobru riblju čorbu, štrudle s makom, šunku i druge đakonije. Ipak, na jednu manifestaciju su posebno ponosni: zove se „Tisa, reka ljubavi”, a održava se sredinom juna, u vreme cvetanja Tise.

– Na obali reke mnogobrojni ljubitelji romantike okupljaju se da provere legendu po kojoj se ispunjavaju ljubavne želje svima koji u Tisu puste zapaljenu svećicu na liciderskom srcu – prepričava nam te prelepe trenutke Nevena Subotić iz organizacionog odbora ovog više nego zanimljivog okupljanja romantičara i zaljubljenih. –Tada dođe na hiljade ljudi, a bilo je i mladih koji su se baš ovde sreli, zavoleli i venčali.

Šta je cvetanje Tise? Mrežokrilni insekt pod nazivom „Tiski cvet”, koji pripada vrsti vodenih cvetova, tri godine živi u mulju, i sredinom juna izlazi na površinu reke. Živi samo nekoliko sati, a za to vreme obavi ljubavni let da bi produžio vrstu. S prvim sutonom pada na površinu reke, završavajući život. Ovaj prirodni fenomen se, osim na Tisi, događa jedino na kineskoj reci Jang Cek Jang.

– Svi koji su videli ovaj prizor tvrde da takvi trenuci ostaju u večnom sećanju – s radošću tvrdi naša sagovornica. – Posle puštanja svećica, posetioci su u prilici da posmatraju igru vatre i vode.

Kad Tisa cveta, ljubav i sreća te čekaju, tvrde Novobečejci, tumačeći legendu po kojoj se u vreme retkog prirodnog fenomena cvetanja reke ispunjavaju ljubavne želje.

Zbog blizine Tise i kanala DTD, Novi Bečej ima uslove za ribolov. Stižu ovde brodovi, omanje jahte, čamci, dolaze u ovaj kraj i lovci.

Porok Lazara Dunđerskog

Domaćini će vam preporučiti da posetite i dvorac „Sokolac”, u blizini sela Kumane. Sagradio ga je Lazar Dunđerski u poslednjim decenijama 19. veka, a u miraz ga je dobila njegova ćerka Emilija. Čitavo imanje se zvalo „Veliki salaš”, a dvorac je 2001. godine proglašen za spomenik kulture. Prema predanju, pa i nekim pisanim dokumentima, Lazar Dunđerski je za porok imao kocku, tako da je jednom prilikom izgubio dvorac i imanje. Onaj koji ga je na kartama dobio ponudio mu je da povrati izgubljeno tako što će, pucnjem iz pištolja, pogoditi jabuku koja će stajati na glavi njegove žene. Bio je to veliki rizik – da izgubi imanje i suprugu. Ali, prihvatio je izazov. Nanišanio je, zadržao dah, opalio i pogodio jabuku na glavi svoje supruge. Kažu da je ona bila bleda da bleđa ne može. A, kako i ne bi. Lazar je povratio imanje i dvorac „Sokolac”.

Idiličnu sliku kad Sunce zalazi nad Tisom retko ko propušta a da ne ovekoveči snimkom na mobilnom telefonu. Dok mrak lagano osvaja ulice Novog Bečeja, banatskom ravnicom se širi spokoj, i te kako neophodan za naredni dan.