Od nekih diploma nikakva korist

Već nekoliko godina, izuzev u 2017, u Srbiji se povećava udeo nezaposlenih s visokom i višom školskom spremom među ukupnim brojem onih koji traže posao. Godine 2011. oni su činili 12,1 odsto populacije na spiskovima Nacionalne službe zapošljavanja, 2012. bilo ih 13,9, zatim su 2014. dospeli do 14 procenata, a rekord je zabeležen 2016. kada ih je bilo 14,8 odsto. Dok u istom periodu neke slabije obrazovane kategorije beleže čak blagi pad ukupnog broja nezaposlenih, naši diplomci od 2012. godine uglavnom premašuju sto hiljada onih koji su registrovani na evidenciji NSZ-a.

Izuzetak zabeležen prošle godine doveo je do pada broja nezaposlenih i u ovim stepenima stručne spreme, ali to ne umanjuje utisak da Srbija ima isuviše onih koji su ,,završili najviše škole” – za biroe rada.

Jedina uteha je u tome da po ovim visokim procentima naša država nije izuzetak: prema podacima iz jula prošle godine, Hrvatska je među nezaposlenim stanovništvom kao i Srbija imala 14,5 odsto onih sa šestim i sedmim stepenom stručnosti, dok je u Crnoj Gori u decembru 2016. skoro svaki peti bez posla bio s diplomom fakulteta ili više škole.

U decembru prošle godine među onima koji traže posao u Srbiji je bilo i 182 doktora nauka, dok ih je recimo 2013. registrovano 64. Međutim, Slovenija je na birou rada iste godine imala 129 doktora nauka, što znači da se manje-više sve zemlje s ovog područja suočavaju s nezaposlenošću onih u koje se tokom školovanja finansijski najviše ulaže.