Snažnom emocijom do srca publike
Глумци из серије "То смо ми" (Фото Промо)
Scenarista Den Fogelman, posle manje uspešnih televizijskih priča u kojima su vanzemaljci došli na Zemlju u nameri da proučavaju ljude („Komšije”) i onom čudnom mjuziklu smeštenom u srednji vek („Galavant”), rešio je da rizikuje i da napravi ono što je oduvek želeo – emotivnu porodičnu sagu. Podeljena u tri dela – jedan koji govori o supružnicima koji očekuju trojke, drugi o odnosu brata i sestre i njihovim ličnim problemima i treći koji u centar pažnje stavlja sina koji konačno pronalazi oca – serija „To smo mi”. To je priča o porodici Pirson iz Pitsburga, ispričana kroz različite periode.
Pitanje je zašto je ova serija popularna. Odgovor se krije u jednostavnosti i realističnosti prikaza osnovnih ljudskih emocija kroz svakodnevne probleme koje ih tište, a sa kojima se svaka osoba na planeti može poistovetiti. U njima nema mesta za vanzemaljce, vampire, eksplicitne scene seksa, golotinju i žestoko nasilje, ali ima za ljubav svih nivoa – među supružnicima, bratsko-sestrinsku, očevu prema ćerki, majčinu prema sinu – tonu nežnosti, suza, nade koja nikada ne umire...
Dok ju je pisao, Fogelman nije razmišljao o rejtinzima i novcu, već samo o tome da svaka kockica u scenariju bude na svom mestu, da okupi ekipu koja razume njegove ideje i da napravi mudar odabir glumaca koja će realistično dočarati likove koje je smislio. Verovali ili ne, sve ove stavke odradio je bez greške, a rezultat toga iznenadio je ne samo njega već i mnogobrojnu ekipu, kao i matičnu televiziju En-Bi-Si. Oko deset miliona gledalaca u Americi sa nestrpljenjem je iščekivalo svaku epizodu prve sezone. Među njima, iznenađujuće, broj od oko četiri miliona čine oni starosti između 18–49 godina, koji su presudni za oglašavanje u seriji. Za poluminutnu reklamu koja „seče” ovu seriju danas treba izdvojiti skoro 400.000 dolara. Prepoznajući izuzetan hit u svojim rukama, En-Bi-Si je rešio da je bukira za drugu sezonu, koju ovdašnja publika gleda na Foks lajfu, ali i za treću, čije se emitovanje planira za jesen sledeće godine.
– Zbog velikog uspeha En-Bi-Si je nagradio glavnu glumačku ekipu sa po 250.000 dolara
– Glumica Krisi Mec dobila je zadatak od scenariste Dena Fogelmana da smrša zbog podsticajne priče o gubitku kilograma
– Džastin Hartli u ulozi Kevina prolazi ponižavajući glumački put uz glupe uloge u besmislenim pričama. Ovim se serija donekle osvrnula i na status koji ovaj glumac danas ima u Holivudu – ako imaš mišiće - možeš da opstaneš
– Jedna scena bila je dovoljna da glumac Džerald Mekrejni bude ovenčan Emijem za gostujuću ulogu doktora koji je porodio Rebeku
– Fogelman je neuspelu ideju za film pretočio u hit TV seriju
U televizijskom svetu ovakav rezultat retko je vidljiv. Poslednji primer uspeha jedne obične, ali realne porodične drame koja se emituje u udarnom večernjem terminu na nacionalnoj televiziji zabeležen je 2010. godine kada je na male ekrane stigla serija „Roditeljstvo” sa Loren Grejam, Piterom Krausom, Daksom Šepardom i Monikom Poter u glavnim ulogama. Uspeh koji je pre nekoliko godina postigla muzička drama „Imperija” ovde ne bi trebalo da se računa, jer se on merio odličnom originalnom muzikom, neočekivanim obrtima koji uključuju ubistva, slavne ličnosti koje su u njoj gostovale, vulgarnijim ponašanjem glavnih likova...
Likovi koji su prirasli srcu gledalaca su Džek (Majlo Ventimilja, „Gilmorove”), Rebeka (Mendi Mur, „Zlatokosa i razbojnik”), Kejt (Krisi Mec, „Američka horor priča”), Kevin (Džastin Hartli, „Smolvil”), Bet (Suzan Keleči Votson, „Crna lista”), Tobi (Kris Salivan, „Hirurg”) i Randal (Sterling K. Braun, „Američka horor priča: Narod protiv O Džeja Simpsona”).
Adut drame „To smo mi” je i politička korektnost u odabiru likova i priča. U priču su uključeni Afroamerikanci i njihova kultura, večita borba sa viškom kilograma, homoseksualnost, stereotipi, bolesti zavisnosti, ali i podnošenje popularnosti.
Glumac Sterling K. Braun, koji je za ulogu Randala ovenčan Emijem, kaže da svaki Afroamerikanac koji radi radi na seriji, bilo da je scenarista, bilo glumac, ima mišljenje o tome kako je biti Afoamerikanac. Iskustva međusobno dopunjuju i tako nastaju priče, koje između ostalog, i rasplaču publiku. On ne krije da i sam ponekad zaplače, ali to pravda činjenicom da seriju ne gleda kao glumac, već kao obožavalac, i da ga zato pogode mnoge scene.
Serija se trudi da pokaže da ako je neko gojazan ne znači da nije dopadljiv, kao i da oni koji su zgodni i popularni ne znači da vode kvalitetan život koji ih ispunjava. Nije zaobišla ni muzički talentovane osobe, priču o usvajanju, odrastanju u (ne)funkcionalnoj porodici, težnju za ostvarenjem snova, receptima za srećan brak...
U ovu poslednju temu odlično se uklapaju Randal i Bet, odnosno Sterling K. Braun i Suzan Keleči, koji su verno dočarali jedne od najboljih supružnika u svetu TV serija.
Kelečijeva smatra da je publika željna lepih emocija i priča koje funkcionišu, kao Betina i Randalova. Njihova ljubav i uzajamno poštovanje su na svakodnevnom testu – pronalazak i smrt Randalovog oca, usvajanje deteta i njegovo prilagođavanje u novoj porodici kao i njihova reakcija na novog člana. Njihova prednost u odnosu na mnoge parove jeste to što su se do sada uspešno dizali iznad problema koje su rešavali zajedno.
Toliko je tema obrađeno do sada da i ne čudi da ima malo onih koji se ni u jednoj njihovoj priči nisu pronašli. I tu nije kraj, jer klupko emocija u prikazivanju novih priča nastavlja da se razmotava. Jedna od onih koja je na čekanju jeste pozadina Betinog života – njeno odrastanje, odnos sa roditeljima i još mnogo drugih nepoznatih detalja iz perioda kada nije bila u braku sa Randalom.
Dok gledaoci nestrpljivo čekaju odgovor na pitanje kako je preminuo Džek, stožer porodice Pirson, druženje sa ostatkom likova uglavnom provode uz brisanje suza, jer serija snažnim emocijama kupuje njihovu vernost.