Ujedinjeni u bolu

Oliver Ivanović bi bio ponosan. Govorili su za njega da je čovek koji povezuje ljude. Bili su u pravu. Na poslednjem oproštaju od te izuzetne ličnosti, u tišini, stajali su jedni pored drugih i politički istomišljenici i njihovi protivnici. I vlast i opozicija.

Tokom nekoliko časova, koliko je trajala sahrana lidera Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda”, ubijenog sa šest metaka u leđa u severnom delu Kosovske Mitrovice, nisu se čule žustre reči, svađe, optužbe… Tek poneki jecaj članova njegove porodice i ljudi čija se imena nikada neće čuti u vestima.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Obično se u takvim prilikama kaže da su se porodica, prijatelji, građani, predstavnici državnog vrha i političkog i javnog života oprostili od njega, ali posmatrajući kolonu građana od kapele na Novom groblju do Crkve Sveti Nikola, imao sam utisak da je pogrebu Olivera Ivanovića prisustvovala čitava Srbija.

Srećko Burdžić, poreklom iz Orahovca, stoji sam. Živi u Beogradu od 1973. godine. Nije poznavao Olivera.

– Ostavio je na mene utisak kao jednostavan čovek. Kao da nije bio političar – kaže on.

Dvojica ljudi iz Prištine, koji su u Beograd došli još 1999. godine, ćute. Šta da kažu?

– Više smo rekli ćutanjem – kratko će jedan od njih.