Van Gogovi crteži prvi put pred javnošću

„Impresionizam i izvan: Divno putovanje” naziv je izložbe koja je pre nekoliko dana otvorena u Holandiji. Na istom mestu, u Muzeju Singer Laren, našla su se dela slavnih slikara, kakvi su: Pisaro, Dega, Mone, Renoar, Mane, Matis… U poslednjem trenutku među slike najpoznatijih predstavnika impresionizma i postimpresionizma uvršćena su i dva nikada pre viđena dela Vinsenta van Goga (1853–1890).

U pitanju su, javnosti do sad nepoznati, Van Gogovi crteži, koji su se više od jednog veka nalazili u privatnim kolekcijama. Dva crteža, nazvana „The Hill of Montmartre with Quarries” i „The Hill at Montmartre”, datiraju iz 1886. godine kada je holandski umetnik živeo u Parizu, gde je radio u studiju tada vodećeg francuskog slikara Fernana Kormona.

Mnogo godina dela su „obitavala”, potpuno neprimećeno, u jednoj privatnoj kolekciji, prenela je agencija „Frans pres”, dok ih vlasnici nisu doneli u amsterdamski Muzej Van Gog 2013. zarad potvrde autentičnosti:

„Nakon što smo, posle opsežnog procesa verifikacije, utvrdili da je zaista u pitanju Van Gogovo delo, zainteresovali smo se za korene crteža”, kazao je Teo Medendorp iz Muzeja Van Gog u Amsterdamu za AFP.

Stručnjaci ovog muzeja otkrili su da su crteži originalno pripadali Johani van Gog Bonger, supruzi Vinsentovog brata Tea, kao i da su ponovo prodati jednom kolekcionaru prošle, 2017. godine.

„Mi smo potvrdili autentičnost dela još 2013. godine, ali dugo nam je trebalo da crtež izložimo. Odluka je bila na vlasniku, a ne na nama da otkrijemo delo javnosti. I morali smo nekoliko godina da čuvamo tajnu”, objasnio je Medendorp.

Pribor korišćen za oba crteža identičan je i ilustruje kako je Van Gog tada, 1886. godine, još uvek tragao za svojim stilom, stoji u saopštenju muzeja, uz podsećanje da oba dela, ne samo što nikada do sad nisu bila izlagana, već o njima nije postojao nikakav trag. 

Posle više od stotinu godina dela još jednog holandskog slikara su od pre nekoliko dana konačno pred sudom javnosti. Naime, u Amsterdamskom muzeju su prvi put izložena dva zaboravljena dela Rembrantovog učenika Goverta Flinka. U pitanju su dva portreta slikara iz Amsterdama (1615–1660), za koje se poslednji put čulo još 1895. godine. 

Flinkova dela otkrivena su nakon što je anonimni vlasnik portreta posetio aktuelnu izložbu posvećenu Flinku u Amsterdamskom muzeju i ponudio da i slike iz njegove kolekcije naknadno budu uvršćene u postavku, preneo je holandski list „Trouv”, podsetivši da je umetnik iz 17. veka najčešće slikao portrete uglednih građana Amsterdama, ali i da je radio na dvoru.

Flinkove slike su, kako se veruje, portreti predstavnika dvora u provinciji Zeland, Johana de Mauregenaulta i njegove supruge Petronele. Poslednji put ovi portreti opisani su u aukcijskom katalogu daleke 1895, i do danas, piše „Trouv”, o slikama se ništa nije znalo.