Milan jedan u deset miliona

Po­ža­re­vac – Mi­lan Mi­tić ni­je ve­ro­vao u ču­da. Ni­je o to­me ni raz­mi­šljao sa svo­je 22 go­di­ne. Bio je pun sna­ge, po pri­ro­di „že­stok mo­mak”, za­lju­blje­nik u dru­štvo, ka­fa­ne, de­voj­ke i mo­to­re. Vo­leo je ži­vot i ži­veo ga je br­zo. Pre­br­zo. 

Bio je 22. av­gust, 2010. go­di­ne, Mi­lan je tog ju­tra do­pu­to­vao sa mo­ra. Že­ljan vo­žnje na svom „lju­bim­cu” dvo­toč­ka­šu, na­pu­nje­nih „ba­te­ri­ja”, po­že­leo je da se vi­di sa sta­rim dru­gom, da za­li­ju no­vi su­sret. Dru­že­nje sa ča­ši­com po­če­lo je oko 13 sa­ti. Me­nja­li su ka­fi­će, ali i pi­ća. Oko dva sa­ta iza po­no­ći iz­bi­la je sva­đa sa ko­no­ba­rem, Mi­lan je hteo i da se tu­če. Nje­gov drug Če­da ga je smi­ri­vao, čak i pri­pre­tio da će oti­ći bez nje­ga, ali sud­bi­na je hte­la dru­ga­či­ji sce­na­rio.