Uvećavaju se razlike između bogatih i siromašnih

Sr­bi­ja je ze­mlja ve­li­kih so­ci­jal­nih ne­jed­na­ko­sti: pro­ce­nat onih ko­ji kod nas ku­pu­ju luk­su­zne auto­mo­bi­le isti je kao u naj­ra­zvi­je­ni­jim evrop­skim ze­mlja­ma, dok je udeo onih ko­ji uop­šte mo­gu da ku­pe auto­mo­bil da­le­ko is­pod evrop­skog pro­se­ka. Isto­vre­me­no, 26 od­sto sta­nov­ni­štva ži­vi s pri­ho­di­ma ko­ji su še­zde­set od­sto ni­ži od na­šeg ina­če ni­skog pro­seč­nog pri­ho­da.

Ova po­re­đe­nja u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” po­mi­nje so­ci­o­log Slo­bo­dan Cve­jić, pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, a na pi­ta­nje gde se si­ro­ma­štvo kod nas naj­vi­še pre­po­zna­je, ka­že da ga, za raz­li­ku od raz­vi­je­nih ze­ma­lja, vi­še ima u se­li­ma ne­go u gra­do­vi­ma. Na­ro­či­to se to od­no­si na sta­rač­ka do­ma­ćin­stva, vla­sni­ke ma­lih ze­mlji­šnih par­ce­la na ko­ji­ma ni­je mo­gu­će or­ga­ni­zo­va­ti bi­lo ka­kvu pro­iz­vod­nju da bi se od nje pri­stoj­no ži­ve­lo.