Godine ukrajinskog haosa

U Ukra­ji­ni su iz­gle­da re­ši­li da se ma­nu po­li­tič­kog re­ša­va­nja pro­ble­ma po­bu­nje­nog Don­ba­sa i od­met­nu­tog Kri­ma i pri­klo­ne se oštri­jim me­ra­ma u za­šti­ti svo­je dr­žav­ne ce­lo­vi­to­sti. Nad­le­žni u Ki­je­vu oči­gled­no ni­su za­do­volj­ni onim što se de­ša­va u okvi­ri­ma „Min­skog pro­ce­sa”, u ko­jem, po­red Ukra­ji­ne, uče­stvu­ju Ru­si­ja, Ne­mač­ka i Fran­cu­ska, a ko­ji za kraj­nji cilj ima mir­ni po­vra­tak is­toč­nih de­lo­va biv­še so­vjet­ske re­pu­bli­ke pod ukra­jin­sku vlast. U tom smi­slu oti­šli su ko­rak da­lje. Od­lu­či­li su da to­kom 2018. u ze­mlju „uve­zu” čak 20.000 pri­pad­ni­ka voj­ske SAD i NA­TO, za­jed­no sa na­o­ru­ža­njem. 

Već če­ti­ri go­di­ne dru­ga po ve­li­či­ni evrop­ska dr­ža­va u sta­nju je pot­pu­nog ha­o­sa. Na so­ci­jal­nom, eko­nom­skom, bez­bed­no­snom i sva­kom dru­gom pla­nu. Na­rod bi re­kao: u ovoj ze­mlji se ne zna ni ko pi­je, ni ko pla­ća.

I, na­ža­lost, ova­kva oce­na bi­la bi sa­svim na me­stu.