Ja sam totalno zaboravljena glumica

Ljiljana Petrović

23. 01. 2018. 08:00

Весна Малохоџић (Фото Приватна архива)

Gledamo fotografije koje glumica Vesna Malohodžić brižljivo čuva. Ostvarila je zapažene uloge u filmovima: „Jedanaesta zapovest”, „Prava ljubav”, „Život je masovna pojava”, „Sutjeska”, „Tren”, „Nije nego”, „Tesna koža”, 2. i 4. deo, „Noć punog meseca”. Gledaoci je pamte po televizijskim serijama „Kuda idu divlje svinje”, „Vruć vetar”, „Izdanci iz opaljenog grma”, „Dimitrije Tucović”, „Više od igre”, „I to se zove sreća”, „Sedam sekretara SKOJ-a”, „Priče preko pune linije”, „Slom”, „Jugovići”, „Bolji život”, „Hajde da živimo zajedno”, „Vuk Karadžić”. TV Beograd je za Vuka Karadžića osvojila „Gran-pri Evrope” za najbolje TV ostvarenje 1988. godine.

Vesna Malohodžić je i dalje lepa i pleni zvonkim glasom, savršenom dikcijom i, naravno, prekrasnim očima. Živi skromno, kaže, život ju je naučio tome. Nedostaju joj najmiliji, mlađeg brata je prerano izgubila.

Neodoljivo podseća na holivudsku divu Odri Hepbern. Pravo je čudo da u mnoštvu isečaka iz domaće i strane štampe niko nije zapazio tu upadljivu sličnost.

Moja Sara Karapandžić

Teško se razbolela tokom snimanja „Vuka Karadžića” na zaleđenom Dunavu. Ova serija je najprikazivaniji program TV Beograd u svetu, preveden na mnoge jezike i pod zaštitom je Uneska, na listi svetske baštine, uz srpske srednjevekovne manastire na Kosmetu (Visoki Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija, Bogorodica Ljeviška) i dela nobelovca Ive Andrića.– Tražil asam i pronašla puno podataka o kneginji Sari Karapandžić, prvoj ljubavi Vuka Karadžića, ali kopkalo me je da li se njihova ljubav završila onog trena kada ga je kneginja ostavila ili .... I dobro sam pretpostavila – njih dvoje su se i kasnije dopisivali. To mi je potvrdio i scenarista Milovan Vitezović, što mi je olakšalo da Saru oživim na ekranu.

Poslednju ulogu odigrala je u TV drami „Seoba Srba”, 1994.

I od tada... A sve je počelo sa emisijom „Koncert za mladi, ludi svet”.

– Posle mature u Prvoj beogradskoj gimnaziji, po želji roditelja, upisala sam Medicinski fakultet, a za svoju dušu položila prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film i televiziju u klasi legendarne profesorke Ognjenke Milićević, u kojoj su bili i Miki Manojlović, Predrag Ejdus, Feđa Stojanović, Vesna Fila, Milan Caci Mihailović... – pomalo setnim osmehom počinje priču Vesna Malohodžić. – Tek kada sam položila sve ispite na prvoj godini, usudila sam se da priznam roditeljima da studiram glumu.

Pred kamere je prvi put stala kao voditelj popularne emisije TV Beograd – „Koncert za mladi, ludi svet”, 1968. godine. Bila je u gimnaziji kada je dobila i prvu ulogu na filmu, i to u Bulajićevoj „Bitki na Neretvi”. Već sa 19 godina postaje glumica na koju se ozbiljno računa.

– Nisam mogla da verujem da sam na snimanju u Bugojnu sa zvezdama kao što su Irena Papas, Silva Košćina, Jul Briner, Orson Vels!

Prvu nagradu dobila je već na drugoj godini sudija, kao najbolji debitant u filmu „Jedanaesta zapovest” Vanča Kljakovića na Filmskom festivalu u Puli. I redom osvaja: Niš, Šabac... Zanimljivo je da je ovaj film s velikim uspehom prikazan na Bečkom bijenalu i bio u komercijalnoj selekciji Filmskog festivala u Kanu.

Odbila Sergeja Bondarčuka

Odbila je ponudu reditelja Sergeja Bondarčuka da igra u filmu „Rat i mir” zbog studija...– Voleo je da igram Natašu Rostovu. „Ona je tanana kao vi ”, rekao mi je. Nisam mogla da odsustvujem dve godine, studije su jako bitne. Zašto? Zato što učiš svetsku književnost, istoriju filma, imaš časove mačevanja, akrobatike, tehnike glasa... Zato mi danas smeta kada vidim koliko se površno radi.

– Bila je to velika sreća za mene. Nije laka uloga, ali...

Zbog studija prisustvovala je samo na nekoliko premijera. Još čuva intervjue koji su objavljeni u holandskim novinama: „Jugoslovenska zvezda kod nas na premijeri svoga filma”, „Jugoslovenska zvezda u poseti, večeras premijera...”

Snimala je i po dvanaest sati kako bi stigla na predavanja. Bila je presrećna što su baš nju odabrali iz cele Jugoslavije jer, naglašava, tada su se zbog velike konkurencije teško dobijale uloge.

Odmah po završetku studija sa profesorkom Ognjenkom Milićević predavala je na letnjem semestru američkim studentima na Univerzitetu Viskonsin...

– Nisam znala, dok nisam otišla u Ameriku, da je naša akademija rangirana kao druga u svetu, odmah iza ruske.

Reditelji su voleli da s njom rade. Tražili su je i Veljko Bulajić, i Slavoljub Stefanović Ravasi, i Eduard Galić, i Zoran Čalić, i Mirza Idrizović, i Stipe Delić, i Mića Milošević, i Stole Janković, i Milan Živković, i Aleksandar Đorđević, i Đorđe Kadijević, i Petar Teslić, i Sava Mrmak... Nije odbijala uloge.

Vesna Malohodžić (Foto Privatna arhiva)

„Diskoteka u šest koraka”

S Duškom Golumbovskim vodila je emisiju „Koncert za ludi, mladi svet”, koju je režirao Petar Teslić. Snimali su u Dubrovniku, Cavtatu, na Mljetu i predstavljali mlade pevače i muzičke grupe. Svaka emisija bila je bazirana na tekstu; voditelj je morao da bude ličnost, a ne samo da se slika.– Nekada smo imali savršene voditelje, obrazovane, decentne, sposobne... Danas nema kvalitetnih muzičkih emisija. Pa kako onda obrazovati publiku? Kasnije sam vodila „Diskoteku u šest koraka” u kojoj su gosti bile muzičke zvezde iz cele Jugoslavije.

U kultnoj seriji „Kuda idu divlje svinje” Ivana Hetriha prvi put je glumila sa Ljubišom Samardžićem.

– Tresla sam se kao prut. Ljubiša Samardžić je bio velika zvezda, a ja početnik. Požalila sam mu se. „Mala, ništa se ne sekiraj, opusti se.” Noge su mi se odsekle. Kad si mlad, naravno da sumnjaš u sebe. A igram devojku koja je zaljubljena u njega... To mora da bude iskreno. Ako nije iskreno, onda od toga nema ništa. Putovala sam sve vreme od Zagreba do Beograda i nazad. Krenem vozom i ujutru počnemo sa snimanjem. Bio je to tempo koji melje, ali ne smem da izostanem sa časova. Da nisam bila dobar student, možda ne bih uspela. Za provode nisam imala vremena. Išla sam ka tome da budem među najboljima.

I bila je.

Opus Vesne Malohodžić je veliki. Igrala je u 12 filmova, 11 serija, 22 drame. Za Dečju redakciju snimila je tri bajke, u režiji Vere Bjelogrlić, vodila je i zabavnu emisiju „Diskoteka u šest koraka”. Sa pozorišnom predstavom „Fanfaroni i kameleoni” obišla je celu Jugoslaviju.

Vesna, ubiće te čekanje

– Moja otac vazduhoplovac završio je Kraljevsku vojnu akademiju u Londonu i bio protiv toga da studiram glumu. Ali kada je video da je cela arena na nogama u Puli i da se deset minuta klanjaju Gidri Bojaniću i meni, prestao je da se opire...Još se sećam njegovih reči: „U ovom poslu je sve neizvesno. Ti ćeš stalno morati da čekaš, a znam kakva si. Ubiće te to čekanje. To se na kraju i desilo” – kaže Vesna Malohodžić.

Priča nam i o Zoranu Radmiloviću, koga je mnogo zavolela.

– Bio je veliki glumac, s njim sam igrala u seriji „Više od igre”. Mnogo mu dugujem što je moja Francuskinja bila takva u Gradini. Ako niste na njegovom valu, on je to osećao. A način na koji se meni obraćao, naši pogledi... Kad mi kaže šeri, a ja njemu vi šer, videlo se da on to misli. Bila sam počastvovana kada me je pozvao da popijem kafu s njegovom suprugom Dinom Rutić i s njim u porodičnoj kući. To je on retko činio.

U RTS nije nogom kročila 22 godine. Zašto?

– Zaboravljena sam – na licu joj se vidi seta. – Karijeru sam počela sa zabavnom emisijom „Koncert za mladi ludi svet” 1968, a poslednje što sam radila je TV drama „Seoba Srba”, 1994. Niko me već 22 godine nije pozvao, a utkala sam 26 godina svog velikog rada u televiziju.

– Šta sam sve mogla da uradim u karakternim ulogama? Nisam mogla biti gora, već samo bolja. Životno iskustvo je bilo sve veće. Došla sam u zrele godine. Vidim ko sve danas snima i prosto mi bude žao. Bilo je uloga koje sam mogla da odigram. Sve moguće nagrade sam im donela i prezentovala televiziju po svetu.

I nabraja... Glavna nagrada za žensku ulogu u TV filmu „Roman o kontrabasu” na festivalu u Montreu, prva nagradu za „Rudi” u Neumu, kao najbolja drama 1988. u jugoslovenskoj produkciji, specijalna nagrada za TV film za decu „Ružin pupoljak” u režiji Dragoslava Lutovca u Montreu...

Moje ime se vezuje za „zlatno doba” televizije, kada su u usponu bili serijski i filmski program. Ali...