Preživela i najteža vremena

Zimski niz broji gotovo 80 krsnih slava u Srbiji. Pod obolom kućnog sveca okuplja se i proslavlja i mlado i staro, i u selu i u gradu. I svi veruju da o slavama znaju sve. Ali, nije tako! O društvenom fenomenu, ali i novim aspektima krsne slave, na osnovu sopstvenih istraživanja, za Magazin govori dr Lidija Radulović, profesorka etnologije i antropologije beogradskog Filozofskog fakulteta.

– Slava nije isključivo verska tradicija i obred, kao što ni sve narodne tradicije nisu verskog karaktera, pa je u tom smislu društveni karakter slave dominantan za većinu porodica u Srbiji – poručuje naša sagovornica.

1. Drugi svetski rat i komunistička ideologija marginalizovali su krsne slave. Kada su se slavski običaji vratili u srpske domove?

Prvi talas obnove proslavljanja porodične slave počeo u drugoj polovini osamdesetih. Budući da se u porodičnoj slavi, ili krsnom imenu prepliću nehrišćanski, hristijanizovani i hrišćanski elementi, retradicionalizacija je značila povratak pravoslavnoj tradiciji, ali i povratak narodnoj tradicijskoj kulturi i formama narodne pobožnosti.

2. Kakva je u povratku tradiciji i veri bila uloga SPC?

Malo je poznato da je 1985. godine Sveti arhijerejski sabor SPC doneo odluku o slavljenju i prenošenju krsne slave. S jedne strane je jačao uticaj SPC koja insistira da je krsna slava dužnost svakog Srbina pravoslavne vere. S druge strane, populistički pokret devedesetih obnovio je mnoge srpske običaje. U tom drugom talasu još veći broj porodica je obnovio tradiciju obeležavanja slave ili tek počeo da slavi. Presudnu ulogu imale su promenjene političke, društvene i ekonomske okolnosti, pa slave postaju obeležje nacionalnog identiteta. Izjednačavanje nacionalnog i verskog identiteta, karakteristično za bivšu Jugoslaviju, doprinelo je obnavljanju i oblikovanju krsnih slava.

3. Šta se promenilo u slavskim običajima?

Svakako ne možemo da govorimo o jedinstvenom modelu: tradicionalni model se prilagođava savremenom životu. Često nas i crkveni zvaničnici kritički opominju da ne slavimo u duhu pravoslavlja. Iz crkvenih krugova stižu oštri stavovi da Srbin bez slave, ni verski ni nacionalno, ne može biti pripadnik Crkve i nacije, da se krsna slava smatra dužnošću svakog Srbina pravoslavne vere i proslavlja se u čast sveca zaštitnika, da je to jedan od vidljivih izraza srpske pobožnosti, ali da vernik ne sme da dozvoli da se samo za slavu, Božić i Uskrs seti svoje vere. Crkva traži da se vernici povinuju odlukama Sabora. Mislim da to stvara konfuziju kod ljudi, pa je pitanje kako se zapravo slavi slava – očekivano. Kao što postoje različiti tipovi odnosa prema religiji, tako postoji i različit odnos prema proslavljanju krsne slave. Neke porodice su religiozne pa će naglašavati versku dimenziju običaja, dok će ateisti naglašavati kulturnu tradiciju. Oni neće otići u crkvu, ali će zadržati glavne religijske rekvizite i obeležja slave kao što su slavski kolač, sveća, vino i koljivo.

4. Šta je suština slave i kako je doživljava većina Srba?

Slava nije isključivo verska tradicija i obred. Društveni karakter slave dominantan je za većinu porodica u Srbiji. Porodica može da veruje ili ne veruje, na ovaj ili onaj način da proslavlja hrišćanskog sveca kao zaštitnika porodice. Danas su slavski rituali najčešće pojednostavljeni u gradovima. Redukovane su predstave o svecu, načelno, mnogi znaju da je reč o patronu porodice, ali ne veruju da on utiče na njen život. Krsna slava je praktično jedini porodični praznik kojim bi trebalo da se proslavlja i veliča značaj porodice.

5. Da li se slava pretvara u nerazumno nadmetanje za bogatiju trpezu?

Najčešći su komentari da se slava svela na gozbu, utrkivanje koja će porodica da pripremi više i raznovrsnije hrane i da se često pretvori u veselje. Za istraživače, etnologe i antropologe dragoceno je sve što se dešava sa slavom. I u tradicionalnoj kulturi su se porodice trudile da pripreme što obilniju trpezu. Na selu domaćin je imao sve potrebne proizvode iz sopstvene proizvodnje, pa se novca trošilo manje. Danas je slava i na selu, a pogotovo u gradu, veliki porodični materijalni izdatak. U ekonomskoj krizi prekomernim trošenjem porodica šalje poruku da uspeva da se izbori s nedaćama i da u svakom smislu uspeva da zadrži status u društvu.

6. Pojedinci takozvane elite izdvajaju se po glamuroznim proslavama slava. Kamo to vodi?

Pojedini mediji imaju veliki uticaj na stvaranje modela krsne slave. Oni izdvajaju političku i kvazikulturnu elitu, džet-set, pod izgovorom da narod želi da vidi kako su slavu proslavili Ceca, Lepa Brena i Boba, porodica Karić... Oni se prikazuju kao čuvari kulturne baštine i srpskog identiteta.

7. Da li je socijalizam marginalizovao slave?

Pogrešno je i mišljenje da se u socijalizmu nije slavilo i da je taj politički poredak slavu oblikovao kao svetovni praznik. Naša istraživanja pokazuju da je to samo donekle tačno: našli smo mnogo porodica koje tvrde da nikada nisu ni prestajale da slave slavu. Postoje gotovo mitske priče o tajnim proslavama ili da se iza proslava rođendana krila krsna slava... Deklarativno se i tada priznavalo pravo na versko opredeljenje i slobodu verskog izražavanja kao neotuđivo ljudsko pravo. To navodno nije važilo za pripadnike Saveza komunista, pa su mnogi zbog toga što su slavili slavu isključeni iz partije.

8. Kako su partijske zabrane uticale na narodne tradicionalne običaje?

Članovi partije nisu smeli da obeležavaju Božić, slave, da se venčavaju u crkvi i krste decu. Međutim, u istraživanjima na terenu nailazila sam na anegdotske priče o partijskim sastancima koji su skraćivani zbog odlaska na slave sedamdesetih godina. Obično su to sagovornici objašnjavali negovanjem tradicije, jer za njih slava nije pitanje vere i religioznosti već poštovanja tradicije. U tom smislu, u socijalizmu su slavili i oni koji su bili članovi Saveza komunista.

9. Čini se da su tradicija i vera, premda potisnute, ipak preživele socijalizam?

Činjenica je da je u socijalističkom periodu došlo do dehristijanizacije, nove ideologije, politički sistem uvodio je nove običaje svetovnog karaktera. Nije potiskivana samo hrišćanska religija, pravoslavna i katolička, već su potiskivane i narodne tradicije koje su smatrane praznovericama. S druge strane, veliko je pitanje koliko je to produkt socijalizma, a koliko obeležje modernizacije koja je zahvatila Evropu. I u zemljama koje nisu bile socijalističke dolazilo je do dehristijanizacije i smanjena je verska aktivnost.

10. Kakav je vaš lični stav o slavi?

Krsna slava je 2014. godine upisana na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, ali to ne znači da bi sada svi u Srbiji trebalo da slave po tom tradicionalnom modelu, ili da bi Srpska pravoslavna crkva trebalo da propisuje načine slavljenja. Smatram da su različiti modeli i prakse slavljenja takođe vid kulturnog bogatstva koje treba negovati i podržavati.