Moji junaci padaju i ustaju, ali ne odustaju

Jasminka Petrović dobitnica je nagrade „Politikinog Zabavnika” za najbolje književno delo za mlade objavljeno u 2017. godini za knjigu priča „Sve je u redu” (Kreativni centar), koju je ilustrovao Bob Živković. Ovo izdanje dobilo je i Nagradu za najbolju dečju knjigu na prošlogodišnjem Sajmu knjiga. Priznanje će Jasminki Petrović biti uručeno na današnjoj svečanosti u Skupštini grada Beograda, povodom 114 godina postojanja „Politike”. Reč je o delu mozaičke strukture, koje sačinjavaju iskrene ispovesti junaka, naslovljene njihovim imenima i uzrastom: Teodora sedamnaest godina, Vukan sedamnaest godina, Silvana šesnaest godina... Tu je i Astor, kućni ljubimac, koji menja vlasnike zato što želi da usreći što veći broj ljudi. U prvom delu knjige čitamo o dečku koji želi da ode u manastir Kovilj i pri tom nailazi na otpor porodice, o romskoj devojci koju zlostavljaju, mladom Muslimanu Admiru koji pati zato što voli Srpkinju Jelenu, devojci koju snalazi neželjena trudnoća... Drugi deo knjige pokazuje da rešenja postoje, da se o novorođenom detetu brinu bake, da ga mlada majka ipak želi, a da o njenoj priči neko želi da snimi dokumentarac; o tome da i drugi junaci pronalaze svoj put. Da sve ipak može da bude u redu.

Knjigu ste posvetili mladim ljudima koji tragaju za slobodom i autentičnošću. Da li ste upoznali neke od tih devojaka i mladića koji se suočavaju sa velikim životnim problemima, ili su vaši likovi nastajali iz različitih okolnosti i razgovora?

Svaki lik je nastao kao projekcija nekog istinitog događaja. Recimo, na Igmanu je zaista bio održan seminar u okviru jednog većeg evropskog projekta. Učesnici su bili srednjoškolci iz tri srpska grada – Užica, Kosjerića i Požege, kao i tri grada iz BiH – Bijeljine, Brčkog i Tuzle. Ideja je bila povezivanje mladih na osnovu regionalne književnosti. Među mnogim voditeljima radionica bili smo ilustrator Bob Živković i ja. U jednom trenutku stvorena je velika tenzija i među srednjoškolcima i među nama odraslima. Hotel je počeo da liči na užarenu kuglu koja je pretila da će svakog momenta eksplodirati. I najednom, situacija se smirila, kao što je iznenada i buknula, te smo seminar završili u zagrljajima i opštem veselju. Nekoliko godina kasnije iz te „užarene kugle” nastala je inspiracija za likove – Admira i Jelenu.