Nesugurna budućnost mladih u Evropi

Evropska mladost skupo je platila bitku sa globalnom finansijskom krizom. Svaki peti omladinac u EU danas traga za poslom, svaki četvrti na ivici je siromaštva, dok skoro polovina onih između 15 i 34 godine na jugu Evrope danas niti se školuje, niti radi, niti traga za poslom. To su otkrića istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o međugeneracijskim nejednakostima i siromaštvu u EU, objavljenog prošle sedmice, tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Evropski učesnici SEF-a, sazvanog na temu „Kreiranje zajedničke budućnosti u fragmentiranom svetu”, evropsku omladinu, njen položaj na tržištu rada i društveno-političke prioritete svojih naslednika uglavnom nisu stavljali u prvi plan debate. Akcenat evropske prezentacije u Davosu bio je na nepobitnom privrednom oporavku EU deset godina nakon erupcije globalne finansijske krize i njeni budući makroekonomski planovi.

Ispuštenu evropsku omladinu u debatnu arenu Davosa vratila je Kristin Lagard, izvršni direktor MMF-a.

„Jaz imovinske nejednakosti između mladih Evropljana i starijih generacija znatno je produbljen od 2007. godine. U bici sa krizom, veliki akcenat stavljen je na zaštitu srednje i starije generacije.

Pre 2007. godine  u Evropi, generacija preko 65 godina i omladina uzrasta 18–24 godine imali su jednake „šanse” (20 odsto) da iz raznih razloga skliznu u siromaštvo. Danas evropska omladina ima 25 odsto šansi da padne u bedu, a oni iznad 65 odsto – tek 10 odsto. Ukoliko se nešto ne preduzme, generacija mladih možda nikada neće moći da se oporavi. Mladalački snovi ostaće možda samo odloženi snovi”, upozorila je Lagardova.