Od sufliranja u operi do rada na 115 metara

Onaj ko po­sle uži­va­nja u oper­skoj pred­sta­vi ode na vi­no u „fen­si” re­sto­ran pri vr­hu ne­kog ne­bo­de­ra, mo­žda ni­je ni sve­stan ko­li­ko je lju­di do­pri­ne­lo nje­go­vom za­do­volj­stvu. Da bi ope­ra bi­la uspe­šno iz­ve­de­na po­mo­gao je su­fler, za do­bar iz­bor Di­o­ni­so­vog na­pit­ka za­du­žen je so­me­li­jer, a da bi s pro­zo­ra na vi­si­ni pu­cao kri­sta­lan po­gled na kro­vo­ve ve­le­gra­da – po­bri­nu­li su se vi­sin­ski rad­ni­ci.

Pri­pad­ni­ci ove tri stru­ke oba­vlja­ju za­ni­mlji­ve po­slo­ve o ko­ji­ma jav­nost mo­žda to­li­ko i ne zna. Nji­ho­ve pro­fe­si­je ne­ka­da su do­slov­no ne­vi­dlji­ve – baš kao u slu­ča­ju oper­ske su­fler­ke Sil­vi­je Pec, ko­ja skri­ve­na od po­gle­da pu­bli­ke već 19 po­zo­ri­šnih se­zo­na se­di iza sce­ne. Po­sao ko­jim se u Na­rod­nom po­zo­ri­štu ba­vi ova pro­fe­sor­ka sol­fe­đa, ko­ja je za­vr­ši­la Mu­zič­ku aka­de­mi­ju u No­vom Sa­du, ra­di sve­ga če­tvo­ro ili pe­to­ro lju­di u Sr­bi­ji. 

Dr­že­ći pred so­bom kla­vir­ski iz­vod s prat­njom i re­či­ma, ona po­ma­že pe­va­či­ma ne sa­mo kad za­bo­ra­ve tekst već i kad na­sta­nu mu­zič­ke po­te­ško­će u di­na­mi­ci, tem­pu...