Kiparski Grci biraju predsednika

Više od 550.000 Grka na Kipru, koliko ih ima pravo glasa, danas će izabrati predsednika zemlje, pošto u prvom krugu nijedan kandidat nije dobio apsolutnu većinu glasova. U trci su ostali dosadašnji šef države, konzervativac Nikos Anastasijades, i Stavros Malas kojeg podržava levičarska Akel partija. Izbori se sa pažnjom prate u Briselu, Atini i Ankari, pošto bi mogli da utiču na dalji tok pregovora o ujedinjenju ostrva koji se vode od pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, kao i na približavanje Turske i EU, jer je Nikozija blokirala nekoliko pristupnih poglavlja.

„Ovo je moja druga i poslednja kandidatura za šefa države”, kaže dosadašnji  predsednik i pravnik Anastasijades (71), pripadnik „stare gade” kiparskih političara. U prvom krugu pre nedelju dana on je osvojio 35,5 odsto glasova, Malas 30,2, a kandidat desnog centra Nikolas Papadopulos 25,7 procenata.

Poslednje procene daju prednost dosadašnjem šefu države Anastasijadesu, iskusnom političaru, što, pak, treba primiti s rezervom. Sada je suštinsko pitanje kome će se na današnjim izborima prikloniti građani koji su u prvom krugu stali iza Papadopulosa, pošto je kao treći ispao iz dalje igre.

U povremeno oštroj kampanji dominirala su dva pitanja: dalji ekonomski razvoj zemlje koju je poslednjih godina pogodila kriza i pregovori sa Turcima o ponovnom ujedinjenju Kipra. Anastasijades se našao na udaru kritika zbog navodnog nuđenja ustupaka u pregovorima sa Turcima kao i zbog rigoroznih mera štednje koje su najteže pogodile srednju klasu koja bi sada mogla da ga kazni. Ali, on je uspeo da izvuče zemlju iz krize koja je počela pre pet godina. Budžet je konsolidovan, državni dug je smanjen za deset odsto, a nezaposlenost je pala sa 17 na 11 procenata. Davanjem „zlatnih viza”, odnosno državljanstva bogatim strancima koji ulože pare u kiparske firme, u nekretnine ili državne obveznice, navodno je privukao četiri milijarde evra. Ko god da pobedi, nastaviće, kako se najavljuje, pregovore sa Turcima o ponovnom ujedinjenju ostrva koje je podeljeno posle vojne intervencije Ankare 1974. godine. Dve zajednice su se našle pod pritiskom EU i UN koje sada pokušavaju da to pitanje posle pola veka konačno skinu s dnevnog reda. Ali, ishod pregovora će zavisiti od ponašanja turske strane koja je dosad često podizala rampu kako bi zadržala dominantnu ulogu iako su na ostrvu muslimani u manjini.

Dve zajednice, grčka i turska, načelno su se već dogovorile da formiraju federalnu državu i jednog trenutka se učinilo da se na horizontu nazire trajno rešenje. Ali, pregovori su zapali u krizu u junu prošle godine pošto Ankara ima, kako to tvrdi Anastasijades, „opsesiju da Kipar i dalje bude njen protektorat”. Grci traže da ona povuče 35.000 askera koje drži na severu ostrva, a Turci za to ne žele ni da čuju.

„Potpuno povlačenje turske vojske sa Kipra ne dolazi u obzir. Mi ćemo tamo biti zauvek. Grčka strana ponovo izbegava da postigne dogovor o rešenju kiparskog problema”, bez konkretnih argumenata posle prekida pregovora optužio je Grke turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Grci u Nikoziji upozoravaju – trajnog rešenja kiparskog problema neće biti sve dok se ne „okonča turska okupacija severnog dela ostrva”. Na stolu su i druga nerešena pitanja: utvrđivanje graničnih linija između dve federalne jedinice, povratak  imovine koja je oteta Grcima kao i odnos mandata u rotirajućem predsedavanju federacijom. Grci predlažu da to bude 4 : 1, a Turci 2 : 1.

Dve strane nisu mogle da se slože ni oko istraživanja prirodnog gasa koji je otkriven pod vodama istočnog Mediterana. Vlada u Nikoziji je već angažovala američke i italijanske firme koje obavljaju bušenja dok Turci, uz podršku Ankare, pokušavaju da blokiraju te aktivnosti  Republike Kipar koja je član Ujedinjenih nacija i Evropske unije dok je samoproglašenu tursku republiku severni Kipar dosad priznala samo Ankara.