Sve je manje šuma u ravnici

Di­vlji ze­če­vi pr­vi su pla­ti­li da­nak ne­bri­zi o ze­mlji­štu u Bač­koj. Lov­ci ka­žu da je ovih uša­tih stvo­re­nja sve ma­nje, čak da su po­pu­la­ci­ja pred ne­sta­ja­njem, jer ne­ma gu­sti­ša u ko­jem bi se sa­kri­va­li i raz­mno­ža­va­li, a ni ze­le­ni­ša da se hra­ne. Sta­ni­šta di­vlja­či la­ga­no se gu­be, a po­ljo­pri­vred­ni­ci sa­mo što ni­su uz­o­ra­li as­falt­ne pu­te­ve, jer sna­žni ve­tro­vi u rav­ni­ci raz­no­se po­vr­šin­ski sloj ze­mlje otva­ra­ju­ći sta­ro pi­ta­nje – ku­da ne­sta­ju ve­tro­za­štit­ni po­ja­se­vi, re­mi­ze i dr­vo­re­di ši­rom Sr­bi­je. Ne sa­mo tu, već i da­lje, ši­rom Sr­bi­je.

– U Skup­šti­ni Sr­bi­je na sku­pu o za­šti­ti od ero­zi­je ve­trom još pre tri go­di­ne struč­nja­ci su in­si­sti­ra­li da se hit­no poč­ne po­di­za­nje ve­tro­za­štit­nih po­ja­se­va da ve­tar ne bi i da­lje ugro­ža­vao hi­lja­de hek­ta­ra ora­ni­ca, ka­na­la i aku­mu­la­ci­ja, a zi­mi i sa­o­bra­ćaj­ni­ce sme­to­vi­ma sne­ga – is­ti­če dr Sa­ra Lu­kić, do­cent sa Šu­mar­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, do­da­ju­ći da su ero­zi­je iza­zva­ne ve­trom evi­dent­ne, po­go­to­vu u rav­ni­čar­skim pod­ruč­ji­ma, u ko­je spa­da­ju ogro­man deo Voj­vo­di­ne, Ma­čva, Po­sa­vi­na, Po­du­na­vlje, Po­mo­ra­vlje i Ne­go­tin­ska ni­zi­ja.