I treći mandat može da postane prvi

Ovo je izborna godina na našim državnim univerzitetima. Uskoro počinju prvi potezi za kandidovanje novih „organa poslovođenja”, odnosno dekana i rektora, mada je već sad jasno da će dva člana novog zakona o visokom obrazovanju u velikoj meri uticati na karakter tih izbora. U prvom od ta dva člana (64) navedeno je da se „organ poslovođenja bira na tri godine sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora”, a u drugom (144) da se „u ukupan broj mandata ne računaju mandati do stupanja na snagu ovog zakona”.

Šta ove odredbe znače? Prvopomenutu (čl. 64) pravnici različito tumače, jer se ne zna može li neko ko je bio dva puta po tri godine na mestu rektora ili dekana posle trogodišnje pauze ponovo da bude šest godina na istom mestu. Druga odredba (144), međutim, potpuno je jasna, ali se pretpostavlja da će izazvati veoma različite komentare. Jer, u ukupan broj mandata onih koji će na proleće biti izabrani na mesta rektora ili dekana ne ubraja se nijedan njihov raniji mandat, što znači da i oni koji su, na primer, dosad već bili dva puta na tim funkcijama mogu na istim mestima ostati još dva mandata, dakle – ukupno dvanaest godina!

Mnogo je dekana u Srbiji koji u ovom trenutku troše poslednje mesece svog drugog mandata i oni će biti u toj situaciji da mogu da se kandiduju za svoj treći uzastopni, a po novom zakonu navodno prvi mandat. U takvoj poziciji mogli bi se naći i rektori beogradskog i niškog univerziteta, kao i Državnog univerziteta u Novom Pazaru – Vladimir Bumbaširević, Dragan Antić i Miladin Kostić, koji su na mestima prvog čoveka univerziteta od 2012. godine. Rektori univerziteta u Novom Sadu i Kragujevcu, kao i Univerziteta umetnosti u Beogradu, međutim, na tim su mestima od 2015, tako da bi početak njihovog, po zakonu, prvog ovogodišnjeg mandata bio, zapravo, drugi.