Rašomonijada u Gornjem Matejevcu

Vla­sti­mir je po­sled­nji put vi­đen u ju­tar­njim ča­so­vi­ma, 4. ok­to­bra 1971. go­di­ne, na auto­bu­skoj sta­ni­ci u Gor­njem Ma­te­jev­cu, dok je če­kao auto­bus za Niš. Nje­gov sin je pred su­dom re­kao da ga je otac ra­no pro­bu­dio da ide da me­lje ži­to i da ga po­sle to­ga vi­še ni­je vi­deo.

Pro­šlo je pet da­na ka­da su kom­ši­je i ro­đa­ci po­če­li da se ras­pi­tu­ju šta je sa Vla­sti­mi­rom. Pro­šlo je pu­nih pet go­di­na ka­da je po­li­ci­ja uhap­si­la nje­go­vu že­nu Lju­bin­ku i nji­ho­vog si­na, a ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je hap­se i Mar­ka, za ko­ga se u se­lu pri­ča­lo da je u ve­zi sa Lju­bin­kom.

– Po­što­va­ni su­de, pred va­ma se­di čo­vek ko­ji ni­je kriv. Mar­ko ni­je ubi­ca. Vi ne­ma­te ni­je­dan do­kaz da je Vla­sti­mir li­šen ži­vo­ta. Leš tog čo­ve­ka ni­ka­da ni­je pro­na­đen. Za­to je va­ša je­di­na mo­gu­ća od­lu­ka oslo­ba­đa­ju­ća pre­su­da. Ube­đen sam da bi sva­ka dru­ga­či­ja od­lu­ka bi­la pro­tiv­na va­šoj su­dij­skoj sa­ve­sti, a vi sa­mo ta­kvu sa­vest u ovom tre­nut­ku mo­že­te da ima­te – re­kao je advo­kat Mi­lan Vu­jin u za­vr­šnoj re­či pred ve­ćem pe­to­ri­ce Okru­žnog su­da u Ni­šu 1977. go­di­ne.