Značka koja razlikuje

Od našeg specijalnog izveštača
Pjongjang – Kada je reč o Severnoj Koreji, nekoliko zapadnih laži funkcioniše već godinama: da ovde ljudi umiru od gladi, da stanovnici nemaju pravo na mobilne telefone i da svi muškarci moraju da imaju frizuru kao veliki vođa Kim Džong Un. Ništa od toga nisam video, muškarci nose različite frizure, nisam video nijednog sa frizurom kakvu ima maršal Kim, stanovnici Pjongjanga razgovaraju mobilnim telefonima na ulici, u autobusu, u metrou, u tramvajima, koji su isti kao beogradski pre nego što su stigli ovi najnoviji iz Španije. Gladne i prosjake nisam video.

Postoje ulični kiosci sa nekom vrstom brze hrane, sušena riba i sendviči, pivo i kolači. Deca na ulicama su u perjanim jaknama, sa šarenim ruksacima na leđima, ova je zima, kažu, ekstremno hladna, žene takođe u perjanim jaknama i modernim uskim pantalonama i sve su na poluštiklicama. Muškarci u teškim kaputima, to su drugovi, a ostala raja u kožnim šoferskim jaknama ili u gunjevima od tkanine. Preovlađuju crna i tamnosmeđa boja, i to odaje utisak depresije.

Nema svetlih tonova u odeći, samo grupe ljudi na ulicama i na stanicama u tamnim bojama. Sve žene imaju crnu kosu, nema plavuša, jer to je stvar kulture, kažu poznavaoci boja. Nedostatak kolorita ipak nadoknađuju fasade novih zgrada, uži centar obiluje oblakoderima visokim i po 80 spratova, sve u staklu i mermeru. Niže zgrade u nekim delovima grada liče na naše zgrade iz perioda pedesetih godina prošlog veka. Pjongjang danas ima oko dva miliona stanovnika i na sve strane se gradi. Veliki fudbalski stadion za 120.000 ljudi je remek-delo moderne arhitekture, a delfinarijum je posebna atrakcija grada.