Prvi muzej rudarstva

Nekadašnji avalski rudnik "Crveni breg", čija su okna zatvorena još 1953. godine, u toku jeseni postaće jedna od gradskih turističkih atrakcija. Radovi na osposobljavanju nekadašnjeg nalazišta olova i cinka uveliko traju, a nekoliko od ukupno sedam horizonata, koliko ih ima u rudniku, trenutno se raščišćava. Kada posao bude završen, podno Avale u naselju Ripanj biće otvoren i prvi muzej rudarstva. Kilometarskim hodnicima biće organizovane jednoipočasovne pešačke ture pod zemljom, a u staru upravnu zgradu rudnika useliće se muzejski eksponati. Rudnik i objekti još se uređuju, a otvaranje vrata za turiste očekuje se krajem jeseni.

– Do sada su ekipe rudara osposobile oko 300 metara tunela na trećem nivou. Ovih dana počeće radovi na raščišćavanju ruševine u produžetku pomenutog horizonta. Stručnjaci će na taj način moći da saznaju koliko je tunelskog puta, od ukupno 1.300 metara, uistinu prohodno. Ovih dana je, takođe, data ponuda za čišćenje ulaza na nivou koji se nalazi na dubini oko 40 metara. Ovaj deo puta je suv i biće veoma interesantan posetiocima za obilazak – uverava Nebojša Vidanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i upravnik starog rudnika "Crveni breg".

I nadležni iz opštine Voždovac preuzeli su odgovornost za uređenje infrastrukture. U prvoj turi odneto je nekoliko desetina kamiona šuta i ostalog otpada. Prema najavama Gorana Lukačevića, predsednika opštine, u toku su radovi na uklanjanju deset kubika zemlje sa gornjeg okna. Zasad je prohodno 350 metara, a ima potencijala za 1.300 metara koji bi posle raskopavanja imali izlaz na asfalt.
– U saradnji sa Direkcijom za puteve planirano je i asfaltiranje dela puta do donjeg okna rudnika u dužini 250 metara – najavljuje prvi čovek Voždovca, dodajući da je put koji vodi do gornjeg okna već presvučen asfaltom.

Osim organizovanih tura pod zemljom, posetioce očekuje i izložba eksponata kao svedočanstava o istoriji rudarstva. Kada bude popravljen krov na staroj upravnoj zgradi, u nju će biti useljen muzej rudarstva. Profesor Vidanović kaže da će ova kuća biti podeljena na nekoliko celina.

– U spoljašnjem delu kompleksa posetioci će moći da vide lokomotive, vagonete, lopate i druge mašine i alatke koji su nekada korišćeni za transport dragocene rude. U drugom delu muzeja biće smeštena arhiva, stare knjige, karte, mape i projekti, dok će treću celinu činiti eksponati poput rudarskih lampi, zatim zbirke čekića karakterističnih za ovu delatnost – otkriva profesor.

Rudnik podno Avale se sastoji iz sedam nivoa od kojih su četiri poplavljena. Unutar nalazišta temperatura ne prelazi 15. podeljak Celzijusove skale. Iz "Cr­ve­nog bre­ga" svojevremeno su va­đe­ni olovo i cink, a uz njih i sre­bro i zla­to. Ovo je rud­nik ta­ko­zva­nog žičanog ti­pa jer su, ob­ja­šnja­vaju poznavaoci istorije ovog nalazišta, ru­da­ri kopa­li ru­du ta­ko što su pra­ti­li rudo­no­snu žicu i pra­vac nje­nog pro­sti­ra­nja. U njemu i dalje postoje tragovi rudarenja iz rimskog doba. Na unutrašnjim zidovima formiraju se pe­ćin­ski ukra­si, tačnije stogodišnji stalaktiti. Sa dru­ge strane planine je za­tvo­ren i rud­nik ži­ve "Šu­plja ste­na". Avalski rudnici datiraju još iz neolita i povezani su sa vinčanskom civilizacijom, a podaci govore da su kasnije rudu eksploatisali Belgijanci, Austrijanci i Englezi.