Od jata orlova krstaša ostao jedan par

Orao kr­staš ili car­ski orao je im­po­zant­na gra­blji­vi­ca ko­ja je ne­ka­da na­se­lja­va­la pre­de­le Evro­a­zi­je, a da­nas je, pre sve­ga zbog gu­bit­ka sta­ni­šta, po­sta­la ugro­že­na vr­sta. U Sr­bi­ji je ostao sa­mo je­dan gne­zde­ći par – na se­ve­ru Ba­na­ta, tro­me­đi Sr­bi­je, Ma­đar­ske i Ru­mu­ni­je. Oni su pro­šle go­di­ne od­ne­go­va­li i u svet po­sla­li dva pti­ća. Ne­ma ih, što zbog se­če šu­ma, što zbog upo­tre­be ne­do­zvo­lje­nih pe­sti­ci­da.

Po­vo­dom ne­ve­se­le si­tu­a­ci­je u ko­joj se na­šao kr­staš – pti­ca ko­ja se, po mi­šlje­nju ne­kih, na­la­zi na gr­bu na­še dr­ža­ve – do­šav­ši u Sr­bi­ji do ru­ba op­stan­ka, or­ga­ni­zo­va­na je u Be­o­gra­du pa­nel-di­sku­si­ja. Sa­la je bi­la te­sna da pri­mi sve ko­ji su že­le­li da se upo­zna­ju sa sud­bi­nom ovih pti­ca ko­je su ime – or­lo­vi kr­sta­ši – do­bi­le po me­stu gde su ne­ka­da svi­ja­le svo­ja gne­zda: na za­pi­si­ma, sto­let­nim hra­sto­vi­ma ko­ji su na se­bi ima­li krst i u na­šem na­ro­du sma­tra­ni za sve­ti­nju.