Žene sve manje uživaju u bračnom životu

Bez obzira na to što je Lav Tolstoj pisao da sve srećne porodice liče jedna na drugu, a da je svaka nesrećna na svoj način, rezultati savremenih psiholoških istraživanja govore da u istom braku jedan supružnik može da bude srećan, a drugi – nesrećan. Pojednostavljeno rečeno: nije im u istoj meri dobro ili loše, zbog čega i sami stručnjaci postavljaju pitanje da li supružnici žive u istom braku.

Za odgovorima na ova pitanja tragala je i dr Jelena Šakotić Kurbalija, vanredni profesor na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a rezultati njenog istraživanja govore da su naše žene mnogo manje zadovoljne brakom nego njihovi muževi.

Studija koja je sprovedena na uzorku od 2.306 žena uzrasta od 19 do 76 godina i na uzorku od 498 parova koji su u braku proveli između šest meseci i 57 godina, pokazala je da se žene češće žale na probleme u braku i uočavaju mnogo više bračnih problema, dok muškarci mnoge od tih problema ne uočavaju ili ih smatraju nevažnim. Ono što je zajedničko osobama oba pola jeste činjenica da je nezadovoljstvo brakom najvažniji uzročnik razvoda.

– Iako nam bajke, koje se obično završavaju rečenicom „venčali su se i bili srećni do kraja života”, govore da je brak sa „pravom osobom” sinonim za sreću i blagostanje, u realnosti je venčanje samo čin kojim započinje bračni odnos, koji je ispunjen svakodnevnim stresnim uticajima. Nijedan brak ne može biti bez konflikata, porodičnih problema, neizvesnosti, ličnih frustracija i svih drugih neugodnih osećanja. Ni najfunkcionalniji brakovi nisu oslobođeni stresa, bračnih i roditeljskih konflikata, a stepen bračne funkcionalnosti meri se uspešnošću bračnih partnera da prevazilaze postojeće krize, odnosno da se i pojedinačno i kao par razvijaju. Zbog toga je dobar brak, najjednostavnije rečeno, onaj odnos u kome se oba partnera osećaju dobro – ističe dr Jelena Šakotić Kurbalija.

Koji životni događaji najviše utiču na doživljaj smanjenja kvaliteta bračnog odnosa? Istraživanja pokazuju da su za žene to prvenstveno negativni događaji u okviru braka i porodice, dok kod muškaraca najviše utiču negativni događaji na poslu i finansijski problemi. Zanimljivost vezana za lepši pol glasi da žene fiziološki znatno snažnije od muškaraca reaguju na sve promene u bračnom odnosu koje bi mogle da naruše njegov kvalitet.

– Istraživanja bračnih odnosa u našoj sredini pokazala su da muškarcima, prilikom razmatranja razvoda, pored procene zadovoljstva, znatno doprinosi i njihova procena (ne)slaganja sa suprugom u vezi sa pitanjima koja su važna za svakodnevno funkcionisanje. To su pre svega vođenje finansija, odnos prema kućnim obavezama, odnos prema religiji, rekreaciji, odnos prema prijateljima, roditeljima i rođacima, životnoj filozofiji, donošenju odluka… Žene na razmišljanje o razvodu motiviše neusaglašenost u seksualnim odnosima i ispoljavanju emocija – objašnjava dr Šakotić Kurbalija, koja je i autorka monografije „Bračni odnosi u Srbiji: povezanost kvaliteta, potencijala za razvod i spremnosti za traženje psihološke pomoći”. 

A na pitanje da li su deca vezivno tkivo braka ona odgovara:

– Naše istraživanje pokazalo je da deca učvršćuju brak, odnosno povećavaju stabilnost bračne zajednice, ali snižavaju njen kvalitet. Naime, nakon dolaska deteta na svet menja se kvalitet emocionalno-seksualnog odnosa među supružnicima i osećaj bliskosti. Porast broja dece u porodici dovodi do toga da žena manje razmišlja o razvodu, iako je sve nezadovoljnija brakom, a kako godine prolaze, brakovi su sve stabilniji, ali – manje kvalitetni. Studije pokazuju da su žene koje žive u braku bez dece zadovoljnije brakom, ali i spremnije da se razvedu ako kola bračne sloge krenu nizbrdo. Žene koje žive u braku sa decom u proseku su manje zadovoljne bračnim odnosom, ali i manje spremne da se razvedu – ističe ovaj psiholog.

Istraživanja govore da broj dece u porodici smanjuje verovatnoću da dođe do razvoda braka, ali i pokazuju da su najnestabilniji oni brakovi u kojima je dete rođeno pre sklapanja braka, odnosno brakovi kojima je „kumovala” trudnoća. Važi i obrnuto – najstabilniji su oni brakovi u kojima je dete začeto tek nakon ulaska u brak.