Sud presudio za blud

Te 1925. go­di­ne Džordž Ber­nard Šo do­bio je No­be­lo­vu na­gra­du za knji­žev­nost, Fred Vo­ler pa­ten­ti­rao je ski­je na vo­di, Hi­tler je ob­ja­vio „Majn kampf”, a Kra­lje­vi­nu Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca po­tre­sa­la je „afe­ra tr­go­vi­ne be­lim ro­bljem”.

Naj­sta­ri­ji za­nat ta­da je bio le­ga­lan. Jav­ne ku­će u Za­gre­bu po­slo­va­le su od­lič­no. Grad­ska vlast je iz­da­va­la li­cen­ce vla­sni­ca­ma bor­de­la „za uslu­žnu de­lat­nost lič­nog za­do­volj­stva”, na osno­vu pro­pi­sa ko­ji se zvao „Blu­di­li­šni pra­vil­nik”. Vla­snik blu­di­li­šta mo­gla je bi­ti sa­mo žen­ska oso­ba sta­ri­ja od 30 go­di­na, a pro­sti­tut­ke ni­su sme­le bi­ti mla­đe od 17 go­di­na.

Do­zvo­lu za rad mo­gle su do­bi­ti sa­mo ako oba­ve zdrav­stve­ni pre­gled, a grad­skim vla­sti­ma mo­ra­le su da pre­da­ju lič­na do­ku­men­ta.