Treba uhvatiti korak sa EU

Ekonomije za­pad­nog Bal­ka­na – Al­ba­ni­ja, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Ko­so­vo, BJR Ma­ke­do­ni­ja, Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja – ima­ju ne­do­volj­no raz­vi­je­ne tran­sport­ne, ener­get­ske i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne mre­že u od­no­su na pro­sek Evrop­ske uni­je (EU), na­ve­de­no je u ana­li­zi Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da. Tek ka­da te dr­ža­ve una­pre­de in­fra­struk­tu­ru mo­ći će da uhva­te ko­rak sa za­pad­nom Evro­pom u po­gle­du ži­vot­nog stan­dar­da. 

Ali oda­kle no­vac za to? Bi­će po­treb­no ve­će fi­nan­si­ra­nje i iz do­ma­ćih i iz stra­nih iz­vo­ra. Bo­lje pla­ni­ra­nje i re­a­li­za­ci­ja pro­je­ka­ta jav­nih in­ve­sti­ci­ja ta­ko­đe su neo­p­hod­ni, pi­še u iz­ve­šta­ju. MMF je, ka­ko se do­da­je, iden­ti­fi­ko­vao ne­do­sta­tak osnov­ne jav­ne in­fra­struk­tu­re u re­gi­o­nu kao zna­čaj­nu pre­pre­ku za br­ži eko­nom­ski rast. „Bo­lje tran­sport­ne, ener­get­ske i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne mre­že po­mo­gle bi ze­mlja­ma za­pad­nog Bal­ka­na da po­dig­nu pro­duk­tiv­nost, ostva­re bo­lju in­te­gra­ci­ju u to­ko­ve svet­ske tr­go­vi­ne i uči­ne re­gi­on atrak­tiv­ni­jim za stra­ne in­ve­sti­ci­je”, na­po­mi­nje se u tek­stu.

Auto­ri ana­li­ze pri­me­ću­ju, me­đu­tim, da ni­je la­ko uhva­ti­ti ko­rak sa EU u po­gle­du ni­voa in­fra­struk­tu­re i do­da­ju da jav­ne in­ve­sti­ci­je zah­te­va­ju po­za­ma­šne re­sur­se iz bu­dže­ta i čvr­ste in­sti­tu­ci­o­nal­ne okvi­re ko­ji re­gu­li­šu oda­bir, iz­vr­še­nje i pra­će­nje pro­je­ka­ta. „Ta dva pred­u­slo­va uglav­nom ne­do­sta­ju na za­pad­nom Bal­ka­nu. Ve­ći­na ze­ma­lja u re­gi­o­nu već ima vi­so­ke ni­voe jav­nog du­ga, a ne­ke i vi­so­ke bu­džet­ske de­fi­ci­te. Po­te­ško­će u ko­ri­šće­nju mo­guć­no­sti fi­nan­si­ra­nja na me­đu­na­rod­nim tr­ži­šti­ma ka­pi­ta­la ogra­ni­ča­va­ju li­kvid­nost. Upra­vlja­nje jav­nim in­ve­sti­ci­ja­ma ta­ko­đe je sla­bo”, na­ve­de­no je u iz­ve­šta­ju.