Hrabri krojač Mihailo iz sveta tišine

Uži­ce – Ona deč­ja pri­ča o hra­brom kro­ja­ču, oda sna­la­žlji­vo­sti i upor­no­sti, bli­ska je na oso­ben na­čin s ne­sva­ki­da­šnjom ži­vot­nom hra­bro­šću i spo­sob­no­šću užič­kog kro­ja­ča Mi­ha­i­la Mi­li­vo­je­vi­ća (65). Ko­ga ži­vot ni­je ma­zio, od ro­đe­nja je bez slu­ha i go­vo­ra, a uvek se bo­rio i us­peo da do­stig­ne vr­ho­ve u ono­me što ra­di. Pa je ta­kav bo­rac Mi­ha­i­lo, upo­ran upr­kos in­va­li­di­te­tu i uvek na­sme­jan, za­do­bio op­šte po­što­va­nje.

Po­la ve­ka on je vr­hun­ski maj­stor kro­jač, po­znat u ovom gra­du. Ka­žu znal­ci da ni­ko bo­lje pan­ta­lo­ne ne mo­že da sa­ši­je od Mi­ha­i­la, čak i kad se ne do­đe u nje­go­vu rad­nju na pro­bu: do­volj­no mu je sa­mo do­ne­ti ne­ke no­še­ne i on će pot­pu­no iste ta­kve da skro­ji. Šio je ne­kad i po 100 pan­ta­lo­na me­seč­no, iz­dr­ža­vao po­ro­di­cu od ovog po­sla. Ši­je i dru­gu ode­ću, ume­šno i pre­pra­vlja. Ste­kao je pen­zi­ju sa 43 go­di­ne kro­jač­kog sta­ža, ali i sa­da da­ne pro­vo­di u rad­nji. Mu­šte­ri­je re­dov­no svra­ća­ju, a ko­mu­ni­ka­ci­ja s Mi­ha­i­lom ni­je pre­pre­ka: či­ta im on re­či sa usa­na, ru­ka­ma ob­ja­šnja­va, a za­čas i na­pi­še ako druk­či­je ne ide. Na­vi­kli su na nje­ga – po­u­zdan je, pre­ci­zan, jef­tin.