Obnavljanje srpske države

Nepunih mesec dana posle osnivanja, „Politika” je 15. februara 1904. godine prenela ambijent sa ulica Beograda povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog srpskog ustanka.

„I mada vreme nije bilo najlepše po ulicama beogradskim, naročito onim kroz koje je trebalo da prođu Kralj i Dvor još od osam izjutra bilo je mnogo sveta. Kuće su sve bile iskićene zastavama, po neki prozor ukrašen ćilimovima, tako da se videlo da beogradsko građanstvo iskreno učestvuje u proslavi stogodišnjice Prvog ustanka. Po ulicama bilo je naročito mnogo ženskog sveta u prolećnim toaletama i školske mladeži koja je oduševljeno pozdravljala kralja pri prolasku.”

Mada Sretenje tada nije bilo državni praznik (kao Dan državnosti počelo se obeležavati tek u novijoj istoriji), ovako značajan jubilej nije mogao da prođe neopaženo, a pokrovitelj proslave bio je kralj Petar I Karađorđević. Godinu dana ranije dogodio se Majski prevrat, posle kojeg je dinastija Karađorđević ponovo došla na vlast, tako da je jubilej bio i dobra prilika da se istaknu delo i zasluge njenog osnivača vožda Karađorđa za naše oslobođenje od turske vlasti. Zato je toga dana, kao što je „Politika” i prenela, ceo Beograd bio okićen, a od Dvora do Saborne crkve nalazila se masa sveta, koja je kralju Petru i njegovoj pratnji burno otpozdravljala.