Se­o­be autobusima bez voznog reda

Pred­sed­nik Sr­bi­je je to­kom po­se­te Hr­vat­skoj bio i u Vr­gin­mo­stu, op­šti­ni u ko­joj pre­ma re­zul­ta­ti­ma po­pi­sa iz 2011. ži­vi oko dve hi­lja­de Sr­ba i oko hi­lja­du Hr­va­ta, dok je pred rat 1991. na istom pro­sto­ru bi­lo dva­na­est hi­lja­da Sr­ba, a Hr­va­ta – če­ti­ri hi­lja­de. Vu­čić je mo­gao da ode i u ne­ku dru­gu op­šti­nu u Hr­vat­skoj u ko­joj je ne­sta­nak Sr­ba još iz­ra­že­ni­ji, ma­da su slič­ne ra­di­kal­ne pro­me­ne u bro­ju pri­pad­ni­ka po­je­di­nih na­ci­ja za­be­le­že­ne i u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Po­pi­sni re­zul­ta­ti go­vo­re da je npr. u Tu­zli broj Sr­ba sma­njen s dva­de­set na tri hi­lja­de (uz „ne­sta­nak” 22.000 Ju­go­slo­ve­na), dok je u Ba­nja­lu­ci broj Mu­sli­ma­na/Bo­šnja­ka sma­njen s 29.000 na osam hi­lja­da itd.

Kad se, da­kle, upo­re­de re­zul­ta­ti po­pi­sa sta­nov­ni­štva po­čet­kom de­ve­de­se­tih i onih po­sle 2000, na­me­će se uti­sak da je rat u mno­gim gra­do­vi­ma po­slu­žio za pro­te­ri­va­nje jed­nog na­ro­da (ili oba, u BiH), uz even­tu­al­no, do­se­lja­va­nje dru­gog (ili onog tre­ćeg). Do­kaz za to je Knin, u ko­me je 1991. ži­ve­lo oko de­set hi­lja­da Sr­ba i 1.700 Hr­va­ta, da bi 2011. na istom pro­sto­ru bi­lo tri i po hi­lja­de Sr­ba i oko dva­na­est hi­lja­da Hr­va­ta.