Srpska ruka pomirenja

Sr­bi­ja je ove sed­mi­ce po še­sna­e­sti put pro­sla­vi­la Sre­te­nje kao svoj Dan dr­žav­no­sti, a pod­se­ća­nje na iza­zo­ve i pre­pre­ke ko­je joj pred­sto­je u da­ni­ma i me­se­ci­ma ko­ji do­la­ze ni­je iz­o­sta­lo ni to­kom pro­sla­ve. Ta­ko je pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić po­ru­čio da „mo­ra­mo da da­je­mo, a da ni­šta ne iz­gu­bi­mo, da se po­mi­ri­mo, a da osta­ne­mo ča­sni”, ali i op­ti­mi­stič­no za­klju­čio da „mo­že­mo da na­đe­mo re­še­nje kao što su ga oni tra­ži­li i na­šli, opre­de­lju­ju­ći se u 19. ve­ku za ži­vot u mo­der­noj dr­ža­vi”. 

Me­đu­tim, Vu­či­će­va po­se­ta Za­gre­bu na po­ziv nje­go­ve hr­vat­ske ko­le­gi­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić obe­le­ži­la je ne sa­mo ovu sed­mi­cu ne­go ve­ro­vat­no i mno­ge ko­je do­la­ze. Do­la­zak pred­sed­ni­ka Sr­bi­je iza­zvao je pra­vo usi­ja­nje u hr­vat­skoj jav­no­sti, iz ta­mo­šnje vla­de su u ne­ko­li­ko na­vra­ta po­ru­či­va­li da ni­je pra­vi tre­nu­tak za su­sret dva dr­žav­na vr­ha, a ta­ko­re­ći do po­sled­njeg mo­men­ta se ni­je zna­lo da li će to bi­ti su­sret dvo­je pred­sed­ni­ka ili će Vu­či­ća pri­mi­ti i pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić. Ni­šta ma­nje ostra­šće­nih re­ak­ci­ja ni­je bi­lo ni po­sle iz­ja­va dvo­je zva­nič­ni­ka.