Dobar brak nije slučajnost, on se gradi

Brak se ure­đu­je za­ko­nom sa­mo on­da kad ne mo­že druk­či­je. Zbog to­ga ne do­zvo­li­te da vam za­kon ure­đu­je brak. Ure­di­te ga sa­mi, lep­še i hu­ma­ni­je ne­go što bi­lo ko­ji za­kon to mo­že da pred­vi­di.” Uz ove re­či Du­ška Ra­do­vi­ća, plo­vid­bu brač­nim vo­da­ma pro­šle go­di­ne za­po­če­lo je vi­še od 8.000 be­o­grad­skih pa­ro­va.  Sep­tem­bar je, pre­ma pr­vim po­da­ci­ma Sek­to­ra sta­ti­sti­ke grad­skog Se­kre­ta­ri­ja­ta za upra­vu, bio naj­ve­se­li­ji me­sec jer je ta­da bur­me raz­me­ni­lo ukup­no 3.052 mla­di­ća i devojaka, a ma­ti­ča­ri su pu­ne ru­ke po­sla ima­li i u ma­ju ka­da se na več­nu lju­bav za­ve­to­va­lo 1.106 pa­ro­va. Svad­be­na zvo­na naj­ti­ša su bi­la u ja­nu­a­ru jer je u to­ku ovog me­se­ca „da” iz­go­vo­ri­lo tek 286 pa­ro­va.

„Sta­ti na lu­di ka­men” ili do­ve­ka uži­va­ti u slo­bo­di? Mno­go je mla­dih ko­ji raz­mi­šlja­ju ko­ja je od ovih op­ci­ja za njih pra­va. Brak je, ka­žu sta­ri­ji i mu­dri­ji, po­put „tam­nog vi­la­je­ta” – jer ko uzme su­pru­žni­ka, ka­ja­će se, ko ga ne uzme, ka­ja­će se.