U koži superstara ruske književnosti

Ber­lin – Na­šem po­zo­ri­šnom i film­skom glum­cu Mi­la­nu Ma­ri­ću uz ne­sum­nji­vi ta­le­nat do­go­di­la se i sre­ća. Što bi se re­klo – bio je na pra­vom me­stu u pra­vo vre­me. Do­bio je svo­ju pr­vu glav­nu film­sku ulo­gu i od­mah sa njom sna­žno za­ko­ra­čio na ve­li­ku me­đu­na­rod­nu sce­nu. Pre­ko cr­ve­nog te­pi­ha i glav­ne sce­ne 68. Ber­lin­skog fe­sti­va­la. Za­hva­lju­ju­ći ru­skom fil­mu „Do­vla­tov” Alek­se­ja Ger­ma­na ju­ni­o­ra. Za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da ve­o­ma fi­zič­ki li­či na „su­per­sta­ra ru­ske knji­žev­no­sti” i le­njin­grad­ske umet­nič­ke sce­ne – no­vi­na­ra, pe­sni­ka i pi­sca Ser­ge­ja Do­vla­to­va. Na tog mar­kant­nog, na­o­či­tog, vi­so­kog i že­na­ma po­želj­nog mu­škar­ca jer­men­sko-je­vrej­ske kr­vi, sa pri­ro­đe­nim smi­slom za hu­mor i iro­ni­ju i dr­sku re­če­ni­cu. 

Kroz šest no­vem­bar­skih da­na Bre­žnje­vlje­vih „od­mr­znu­tih” se­dam­de­se­tih so­vjet­skih go­di­na 20. ve­ka, is­pri­ča­na je uz­vi­še­no re­a­li­stič­ka pri­ča o ta­len­to­va­nom čo­ve­ku bez po­sla i bu­duć­no­sti.