Hrvati u Srbiji izneli zahteve, Zagreb odbacuje predlog SNV-a

Nedelju dana posle posete Hrvatskoj i najave da će sve učiniti da se poboljša položaj Hrvata u Srbiji i rasvetli sudbina nestalih koje Zagreb potražuje, predsednik Aleksandar Vučić se u Beogradu sreo sa članovima porodica nestalih i predstavnicima hrvatske nacionalne manjine. Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov okarakterisao je sastanak sa predsednikom Srbije kao plodonosan, dok je predsednica Saveza udruženja nestalih Ljiljana Alvir rekla da je susret sa Vučićem bio „prvi pravi sastanak” sa nekim od najviših srpskih zvaničnika.

Žigmanov je posle razgovora rekao da je predsednik Vučić pružio uveravanja delegaciji Saveza da će Hrvati u Srbiji biti integrisani u svaki segment društva. Na pitanje šta je konkretno tražio DSHV, Žigmanov je, prenosi Tanjug, naveo da je pokrenuto nekoliko ključnih inicijativa za probleme sa kojima se suočavaju. Reč je o komunalnoj infrastrukturi, kao što je rešenje mosta kraj Sombora, zatim privođenje nameni kuće Bana Jelačića, a tu su i otvaranje lektorata na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao i uključivanje predstavnika hrvatske zajednice u proces donošenja odluka, pre svega kad je o pokrajinskoj administraciji reč.

Žigmanov veruje da će deo ovih problema biti rešen, pre svega zato što je, kako je rekao, Vučićeva osnovna poruka bila: „Sve što tražite nije preko onoga što je standard i sve će biti rešeno”. Predsednik je, ističe on, odredio nosioce svih aktivnosti i rokove i „poslao nekoliko više nego prihvatljivih poruka”, poput one da „Hrvati nikako ne smeju da se osećaju ugroženo i da će biti integrisani u sve segmente društva”. „Objasnio je i da problemi koji su ranije postojali nisu bili plod namere neke politike, već odsustva komunikacije”, preneo je Žigmanov Vučićeve reči i napomenuo da je sa srpskim predsednikom dogovorio sledeći sastanak za manje od mesec dana.

U saopštenju pres-službe predsednika navodi se da je sastanak protekao u konstruktivnoj atmosferi, da je dogovorena podrška Republike i AP Vojvodine, kao i gradova Novog Sada i Subotice, u realizaciji projekata u oblasti infrastrukture, kulture i obrazovanja, koji, između ostalog, obuhvataju Kuću bana Jelačića na Petrovaradinu, Dom kulture u Tavankutu, kao i otvaranje odeljenja u Srednjoj medicinskoj školi u Subotici.

I predstavnici udruženja porodica zarobljenih i nestalih hrvatskih branitelja bili su zadovoljni razgovorom sa srpskim predsednikom i ističu da je ovo bio prvi pravi sastanak na kojem je pričano o konkretnim zahtevima porodica. „Skrenuli smo pažnju na to da srpske institucije duže od 20 godina nisu odradile svoj posao i da je u ovom trenutku Vučić kao predsednik osoba koja bi mogla da pokrene to pitanje ako želi, a uvereni smo, na osnovu onoga što smo čuli i što znamo o predsedniku Vučiću, da će to biti moguće”, rekla je Ljiljana Alvir.

U saopštenju iz kabineta predsednika posle ovog sastanka kaže se da je, nakon što je saslušao sa kakvim se sve problemima susreću u pronalaženju svojih sinova, očeva, braće i drugih članova porodica, predsednik Vučić rekao da će državni organi Srbije učiniti sve da se izađe u susret članovima porodica nestalih lica iz Hrvatske i da se ostvari vidljiv napredak u pronalaženju nestalih i rasvetljavanju njihovih sudbina, iako je to mnogo teže raditi kad nas od sukoba deli više od dve decenije.

Istovremeno, potpuno drugačiji tonovi juče su mogli da se čuju u Zagrebu. Tamo je oštro dočekan jedan od predloga Srpskog narodnog veća i Zajedničkog veća opština da „institucije srpske zajednice, posebno SNV i Zajedničko veće opština, moraju da dobiju status manjinskih samouprava, u skladu s posebnim osnivačkim izvorištima, dokumentima s međunarodnim karakterom, Erdutskim sporazumom i Pismom namera. Ministar uprave Lovro Kuščević odbacio je takvu inicijativu, ocenivši da je položaj nacionalnih manjina u Hrvatskoj sjajan i da može da bude primer zemljama u regionu. Iz SNV-a i ZVO-a ocenili su da je reč o pogrešnim tumačenjima i „lovu na veštice” i da su im pripisane namere koje niko i nikad u ime SNV-a i ZVO-a nije tražio.

Traženo je jedino, kako se kaže, kao i više puta do sada u poslednjih 20 godina, ono na što se Hrvatska obavezala kao članica UN, ono što su vlada i Sabor donosili kao odluke, kao zaključke i kao programe, a što se već niz godina ne poštuje i ne primenjuje. Pupovac je u Sarajevu izjavio da je položaj Srba u Hrvatskoj pogoršan proteklih godina, a najdrastičnije kada se HDZ pod Tomislavom Karamarkom pretvorio u stranku ekstremne desnice i nacionalizma. On je, kao gost na tribini koju je organizovalo sarajevsko srpsko kulturno-prosvetno udruženje „Prosvjeta”, istakao da je sada za srpsku zajednicu u Hrvatskoj najvažnije da sačuva dostignuta prava i ne dopusti njihovo dalje ugrožavanje.