Tramp bi da naoruža nastavnike

Kao predsednički kandidat Donald Tramp je odlučno negirao optužbe „pokvarene Hilari” da želi da unese oružje u učionice. Nedelju dana posle tragedije u srednjoj školi na Floridi izneo je drugačiji stav – da je škola bez oružja „magnet za loše ljude” i predložio da se nastavnici naoružaju.

Da je hrabri nastavnik fizičkog u školi na Floridi imao vatreno oružje, ne bi morao da beži. Pucao bi, i to bi bio kraj, objasnio je predsednik u sredu u Beloj kući, gde je primio roditelje žrtava i decu koja su preživela ovaj i dva ranija školska masakra.

Trampova ideja u skladu je sa njegovim ranije iznetim stavom da bi u napadima pomahnitalih pojedinaca bilo manje žrtava kad bi napadnuti imali čime da se brane, ali nije se dopala mnogima među prisutnima. Predsedniku se nisu dopali naslovi i kritike u medijima, pa je juče prvo demantovao da je rekao da hoće da naoruža nastavnike, da bi potom u nizu tvitova objasnio da želi da oružje nose samo oni koji su tome vični. Njih je, po njegovoj proceni, oko 20 odsto, što je, kako je rekao, sasvim dovoljno da posluže kao mera odvraćanja ili da makar smanje broj žrtava.

„Odmah uzvratiti vatru ako surovi bolesnik dođe u školu s lošim namerama. Dobro obučeni nastavnici bi služili kao mera odvraćanja za kukavice, a manje bi koštali nego čuvari. Škola bez oružja je magnet za loše ljude. Napadi bi prestali”, napisao je juče.

Majka čiji je šestogodišnji sin poginuo u osnovnoj školi Sendi Huk u Konektikatu pre šest godina usprotivila se ideji i predložila da se nastavnici naoružaju znanjem kako da spreče napade.

Okružen učenicima i roditeljima koji su jedva zadržavali suze i pitajući kako je moguće da se tragedije u američkim školama i dalje dešavaju, Tramp je obećao da će pojačati kontrole prilikom kupovine oružja.

Učenici škole na Floridi u kojoj je prošle srede Nikolas Kruz (19) ubio 17 osoba protestovali su prekjuče ispred državnog kongresa u Talahasiju, apelujući da se pooštre zakoni, a bilo je i demonstracija ispred Bele kuće.

Tramp je na vlast došao uz snažnu podršku „oružanog lobija”, braneći pravo na lično oružje garantovano drugim amandmanom ustava, ali je posle drugog krvavog pira sa velikim brojem žrtava s kojim je morao da se suoči kao predsednik nagovestio da je otvoren za strože propise. Početkom sedmice dao je nalog da se zabrane uređaji koji poluautomatsko oružje pretvaraju u automatsko, što je omogućilo napadaču iz Las Vegasa da za kratko vreme usmrti 58 ljudi na koncertu prošlog oktobra. Podržao je i inicijativu da se podigne starosna granica za kupovinu oružja kao što je puška AR-15, korišćena na Floridi, i da se pojača provera podataka kupaca oružja. O detaljima predloga još se razgovara, ali verovatno je da se ne bi uvela nova ograničenja, već bi se bolje ažurirala nacionalna baza podataka s informacijama o mentalnom zdravlju i ranijim krivičnim delima.

Analitičari kažu da je reč o umerenim koracima predsednika, koji pažljivo balansira između sve glasnijih zahteva da konačno nešto preduzme i želje da ne izneveri vlasnike oružja koji su odani i motivisani birači. Do sada predložene mere podržala je i uticajna Nacionalna asocijacija za oružje (NRA), mada je Bela kuća nagovestila da Tramp ne isključuje ni potpunu zabranu jurišnih pušaka. Tome se oštro protivi NRA, ali bi svakako pozdravila predlog o naoružavanju nastavnika. Sve predložene mere morao bi da odobri Kongres.

Kontrola naoružanja mogla bi da bude važna tema na izborima u novembru. Najnovije istraživanje pokazuje da se dve trećine Amerikanaca, koji čine 4,4 odsto svetskog stanovništva, a poseduju polovinu sveg oružja na svetu u civilnom vlasništvu, zalaže za strože zakone o naoružanju, dok 67 odsto podržava zabranu jurišnih pušaka.