Zagonetka s dva lica

Berlin – Francuska filmska diva Izabel Iper i reditelj Benoa Žako imaju dugu istoriju saradnje i međusobnog poštovanja koji datiraju još od 1981. i filma „Krila golubice”. S filmom „Eva”, misterioznim i senzualnim trilerom rađenim u okviru obeležavanja Galimarove „Crne serije”, prema romanu britanskog pisca Džejmsa Hedlija Čejsa iz 1945. godine, zajedno su se sada predstavili u glavnom takmičarskom programu 68. Berlinala. O tome kakav je film u kojem Iperova ponovo dominira, sada u ulozi žene koja je preko dana uzorna supruga, a noću prostitutka u kontaktu s mladim piscem Bertranom (Gaspar Ulijel), proceniće uskoro i beogradska publika jer će se „Eva” 3. i 4. marta prikazati i na 46. Festu u okviru programa Gala. Izabel Iper u ovom intervju za „Politiku” – koji je vođen u salonu kultnog hotela „Adlon”, gde uvek odseda kada je u Berlinu jer se, prema sopstvenom priznanju, u njemu oseća najprijatnije – govori i o saradnji sa svojom „filmskom braćom”, izazovima profesije i načinu na koji se odnosi prema popularnosti...

(Foto D. Lakić)

Benoa Žako za vas kaže da uvek donosite nešto jedinstveno, nešto vaše i samo vaše i da je tako od samog početka zajedničke saradnje?

Ono što se nikada nije promenilo za sve ove godine je ono što osećam kada radim s njim: samopouzdanje, zadovoljstvo, komfor, misteriju, saučesništvo, dvosmislenost, melanholiju. To je taj zarazni koktel koji me uvek tera, nas uvek tera, da oboje želimo da radimo zajedno. Žako je majstor minimalizma. S njim mali fini detalji postaju pravi događaj. Antonioni je jednom rekao da je svaki film autobiografski, a to filmu daje trajanje. Sredstva mogu biti drugačija, ali subjekt ostaje isti. Ni dinamičnost između mene i Žakoa se nije promenila od prvog dana. Uvek smo tu jedno za drugo.