Dragačevski karavani i kiridžije

Guča – Joviša Slavković (80) metrio je svakom stazom i bogazom rodnog kraja i lako mu bejaše da pregršti sećanja i beležaka smesti u „Drumove Dragačeva od srednjeg do 20. veka”. Za ispomoć, listao je putopise Kanica i Vujića i skida svoju vukovsku šajkaču pred Andrićevom rečenicom: „I na svim drumovima i putevima kojima sam docnije u životu prošao, živeo sam samo od te uboge sreće, od svoje višegradske misli o bogatstvu i lepoti stvorenog sveta.”

– Turci su uglavnom koristili ono što su još Rimljani prosekli po Dragačevu, a najvažniji kolski drum ovoga područja išao je preko Pakovraća, Markovice i Dljina. U Guglju ga je čekala moravska skela, pa nastavljao ka Požegi i Užicu. Skeledžija je od 1843. do 1846. bio Jovan Marinković iz Dljina, nije mogao oka da otvori od posla i zato je plaćao najveći godišnji zakup, 230 groša. Cene za brod odredio je knjaz Miloš: od pešaka – pare 3; od jašuća čoveka – para 20; od vola – para 15; od ovce i koze – para 3 – svedoči Slavković.