Vatra im progutala život i nadu

Sme­de­re­vo – Da se na si­ro­ti­nju di­že „ku­ka i mo­ti­ka” i sna­la­ze ih raz­ne ne­da­će, do­kaz po­sto­ji u Ča­pa­je­voj uli­ci u Sme­de­re­vu. Ov­de su tri po­ro­di­ce, u cik ja­nu­ar­ske zo­re za pet­na­e­stak mi­nu­ta osta­le bez igde iče­ga. Po­žar im je u tre­nu pro­gu­tao sve što su ste­kli, a ni­su ima­li mno­go. Tek da pre­ži­ve. Ali, ima­li su krov nad gla­vom, a sa­da vi­še ni to ne­ma­ju. Upr­kos skrom­nom ži­vo­tu u mon­ta­žnim ba­ra­ka­ma ko­je su te­škom mu­kom sku­ći­li i ušu­ška­li, ov­de je ne­ka­da sta­no­va­la sre­ća.

Od 14. ja­nu­a­ra u Ča­pa­je­voj 24 ži­ve očaj i bez­na­đe.

Ni me­sec i po da­na na­kon što je va­tre­na sti­hi­ja pro­gu­ta­la nji­ho­ve ba­ra­ke, po­moć ni­ot­ku­da ne sti­že.

Po­ro­di­ce Sa­vić, Lon­čar i Lu­kić su za­bo­ra­vlje­ne. Za po­moć va­pe, ali ni­ko ih oči­to ne ču­je.