Igra, forma i čovek

Da li u svom no­vom fil­mu „Aga­pe” hr­vat­ski re­di­telj Bran­ko Šmit go­vo­ri o ho­mo­fo­bi­ji ili pe­do­fi­li­ji? Ovo pi­ta­nje po­sta­vlje­no je na pro­šlo­go­di­šnjem Pul­skom fe­sti­va­lu na ko­jem je film imao svet­sku pre­mi­je­ru, a sa ovim pi­ta­njem su­o­či­će se ve­če­ras i Fe­sto­va pu­bli­ka u Sa­va cen­tru.

Naj­tač­ni­ji od­go­vor na ovo pi­ta­nje mo­gao bi da gla­si – sve za­vi­si iz kog ugla gle­da­lac po­sma­tra stva­ri i u če­mu se, even­tu­al­no, vi­še pre­po­zna­je. U sva­kom slu­ča­ju Šmi­tov film či­ji na­slov su­ge­ri­še sim­bol uni­ver­zal­ne (hri­šćan­ske) lju­ba­vi do­stup­ne svi­ma, je­ste jed­na fi­no (ne­u­vre­dlji­vo) pla­si­ra­na pro­vo­ka­ci­ja. I spram ka­to­lič­ke cr­kve, či­je sve­šte­ni­ke sve če­šće op­tu­žu­ju za pe­do­fi­li­ju i spram hr­vat­skog dru­štva, ko­je još uvek je­ste iz­ra­zi­to ho­mo­fo­bič­no.