Novo kulturno žarište

Centar slovenskih kultura je otvoren u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, posle potpisivanja sporazuma o saradnji između Foruma slovenskih kultura, međunarodne fondacije sa sedištem u Ljubljani koja je nastala 2004. godine, i Narodne biblioteke Srbije.

Ovaj događaj upriličen je o proslavi 186 godina od postojanja Narodne biblioteke Srbije, a posle centralne manifestacije obeležavanja ovog datuma. Takođe, ovom prilikom potpisan je i Memorandum o razumevanju između Nacionalne biblioteke Bugarske i Narodne biblioteke Srbije.

Po oceni Vladana Vukosavljevića, ministra kulture i informisanja, Beograd je dobio jako kulturno žarište, koje neće ispravljati istorijske nepravde, već će međusobno obogaćivati slovenske zemlje. Centar slovenskih kultura, otvoren u Beogradu, drugi je po redu, posle moskovskog, koji je sa radom počeo tačno pre godinu dana, u Sveruskoj državnoj biblioteci inostrane literature „Margarita Ivanovna Rudomino”.

Inače, Forum slovenskih kultura povezuje više od 300 miliona Slovena u 13 zemalja, među kojima su: Belorusija, BiH, Bugarska, Makedonija, Ruska Federacija, Slovenija, Srbija, Ukrajina, Hrvatska, Crna Gora, Poljska, Slovačka, Češka, sa ciljem da aktivno povezuje i predstavlja slovensku kulturu, baštinu, nauku i umetnost, na područjima književnosti, lingvistike, prevodilaštva, muzeologije, arhivistike, obrazovanja, pozorišta i muzike.

Andreja Rihter, direktorka Foruma slovenskih kultura, najavila je zajedničke kulturne i umetničke projekte, koncerte, filmove, objavljivanje knjiga, gostovanja umetnika i naučnika koji će približiti ne samo slovenske kulture međusobno, nego će i zapadnu Evropu, Ameriku, Aziju, Afriku više upoznati sa njihovim pojedinostima.

Forum dodeljuje i nagradu „Živa” iz oblasti očuvanja kulturnog nasleđa, za najbolji slovenski muzej, koju je 2014. godine dobila Galerija Matice srpske iz Novog Sada, dok je Muzej Jugoslavije dobio specijalnu „Živa” nagradu za efikasno korišćenje resursa.

Jedan od najpoznatijih projekata Foruma slovenskih kultura kod nas je edicija „Sto slovenskih romana”, koju objavljuje beogradski „Arhipelag”, i koja po rečima Gojka Božovića, direktora ove izdavačke kuće, pokazuje zajedničke teme slovenskih autora: istoriju, utopiju i tranziciju.

U okviru centralne manifestacije obeležavanja 186 godina postojanja Narodne biblioteke Srbije, nagrada „Janko Šafarik”, iz oblasti bibliotekarstva, uručena je Dragani Tipsarević, dugogodišnjoj upravnici Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva. Po rečima predsednika žirija za dodelu ovog priznanja Mihajla Pantića, od 2003. do 2016. godine Dragana Tipsarević pokrenula je mnoge važne projekte, čineći od biblioteke važnu prosvetiteljsku ustanovu ovog dela Srbije.

Osvrnuvši se na značaj Narodne biblioteke Srbije, ministar Vukosavljević je podsetio na to da je ova institucija kulture delila sudbinu svog naroda, da je osnovana tri godine pre donošenja Sretenjskog ustava, da se selila od Kragujevca do Beograda, preživela rušenje u Drugom svetskom ratu, a da su njeni uništitelji dobro znali šta čine.

– Naši prioriteti su izgradnja novog depoa i poboljšanje uslova rada Narodne biblioteke – rekao je Vukosavljević.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković održao je besedu posvećenju knjizi i čitaocima, o piscu kome je možda dovoljan i samo jedan pravi čitalac, a Vladimir Pištalo istakao je to da knjiga omogućuje višestruke živote, da nas uči empatiji, i da je, po kineskoj poslovici, knjiga mali vrt u džepu.