Uvek je bio na pravom mestu

Ima vi­še raz­lo­ga da se pi­še o Bran­ku Pe­ši­ću, ali je­dan od njih je što su se u fe­bru­a­ru na­vr­ši­le 32 go­di­ne od nje­go­ve smr­ti. Umro je pre­ra­no – u 64. go­di­ni. A ne­dav­no se po­ja­vi­la i knji­ga ve­li­kog knji­žev­nog pre­ga­o­ca i pu­bli­ci­ste Mi­lo­ša Jev­ti­ća, ko­ji je ver­no pre­neo svo­je raz­go­vo­re sa le­gen­dar­nim gra­do­na­čel­ni­kom Be­o­gra­da, na­pra­vlje­ne još 1979. go­di­ne, a u mno­go če­mu de­lu­je kao da su na­pra­vlje­ni ovih da­na. Knji­ga je ras­pro­da­ta za krat­ko vre­me, a to go­vo­ri sa­mo za se­be.

I naj­zad, i bez raz­lo­ga i po­vo­da, o Bran­ku tre­ba pi­sa­ti kao o čo­ve­ku ko­ji je osta­vio ve­li­ki pe­čat u raz­vo­ju gra­da na oba­li Sa­ve i Du­na­va, ka­ko bi se i no­ve ge­ne­ra­ci­je upo­zna­le sa de­lom ovog čo­ve­ka i ko­ri­sti­le nje­go­va is­ku­stva za sa­da­šnju iz­grad­nju i raz­voj gra­da. 

Je­dan od po­vo­da je i „Po­li­ti­ka”. Bran­ko je bio njen ver­ni či­ta­lac i ona mu je bi­la pr­vo ju­tar­nje šti­vo.

Ali i vi­še od to­ga.