Heklicom do raskoši

Kao modni detalj, nakit oplemenjuje odeću, zaokružuje stil i prenosi poruku koju okolini o sebi šalje osoba koja ga nosi. Raskošni komadi, kakve pravi Milica Marinković, oličenje su ekstravagantnih ličnosti koje imaju dovoljno hrabrosti i umeća da tako nešto neobično prošetaju na sebi.

Mladoj autorki preokupacija u srednjoj školi, a potom i na Fakultetu primenjenih umetnosti, bio je dizajn tekstila. U čarobni svet nakita ušla je neplanirano. Već deset godina ga ručno izrađuje.

Onog trenutka kada je došla na ideju da kroz nakit oživi stare tekstilne zanate kao što je heklanje i da tradiciju spoji sa modernim, heklica je postala njen glavni alat.

– Toplinom pamučnog prediva pokušavam da oplemenim hladnoću metala ili plastike od kojih su napravljeni lanci, ali tako da na prvi pogled ljudi ne prepoznaju da su ti nadograđeni detalji heklani – ističe Milica.

Sa ovom veštinom susrela se još kao dete, ali priznaje da, kada su je njene bake terale da nauči da štrika, šije i hekla, tada se u to umeće nije preterano udubljivala. Na fakultetu su morali da nauče i ručne radove, tada ih je i zavolela.

U početku je pravila heklane minđuše, koje su turisti iz Italije primetili u gomili drugih rukotvorina, koje je izložila na štandovima pokraj mola, gde su pristajali brodovi na ostrvu Skijatos. I tada je filigranski strpljivo po čitav dan stvarala jednu minđušu. Oko izuzetno tanke žice, uvijene ukrug, heklala je najtanjim koncem, a onda te detalje spajala i ukrašavala perlama i kristalima.

Međutim, neko vreme je prestala da radi heklani nakit.

– Naši ljudi, nažalost, to ne poštuju. Nailazila sam na razne komentare, recimo, da to može baba da mi ištrika i da je staromodno. Kad tako nešto čuješ, iako si školovan, osećaš se poniženo i nesrećno. Moji kupci su bili stranci, koji su to umeli da cene, čudeći se niskoj ceni. Morala sam da prilagodim cene našim standardima – priznaje Milica, koja se ipak zbog toga nije obeshrabrila.

Da bi se prilagodila tržištu, Milica istovremeno izrađuje i moderan, atraktivan nakit za šake, stopala, cele noge, glavu, kosu, telo, atraktivne bluze od lanaca... On je sjajan, čak šljašteći, sa mnogo kristala.

Najupečatljivije su krune koje devojke nose za osamnaesti rođendan ili za venčanje. U svetu je trend da majke naručuju jednu za sebe, obično manju, i jednu za svoju ćerku. Jedna kruna je obišla Srbiju. Njome se okiti ona devojka koju proglase za najlepšu u gradu ili regionu.

Zanimljive su i ogrlica-naramenice, koje mogu da se obuku preko haljine, majice, bluze... Na ovim komadima ima raznih svetlucavih materijala, kristala, lanaca, šljokica i metalnih ružica, koje su trenutno u modi.

Milica je kao član Ulupudsa i samostalni umetnik izlagala u galeriji „Singidunum”, „Progres” i na tematskim sajmovina i raznim manifestacijama ručno rađenog nakita. Svoje kreacije prodaje samo preko „Instagrama”.

Model za mis ekologije

Milica Marinković je originalnost iskazala i unikatnim tapiserijama i haljinama od čepova i limenki nalik scenskim kostimima. Ove neobične modele od svetlucave popijene ambalaže nije bilo lako izraditi. Na svakom zatvaraču bušila je nekoliko rupica i spajala ih žicom, a listiće koje je iseckala od metala lepila je, heftala i ušivala za korsete od papira, koji su devojke na reviji nosile preko pothaljine u boji kože. Svoje nesvakidašnje kreacije prikazala je na međunarodnom festivalu „Ekokult” i više grupnih i samostalnih izložbi. Jednu od tih haljina nosila je naša predstavnica na izboru Mis ekologije na Filipinima.