Mesto gde igraju vile

Najstariji tip mlinova u Banatu su vodenice na Tisi, Begeju i Tamišu i drugim manjim rekama. Kad se razvila privreda, po rekama su se namnožile lađe, a mlinovi na vodi su postali smetnja jer su vodotoci postali tesni. Tada su se namnožile vetrenjače i one su pretežno počele da služe za mlevenje žita. Posle njih razvijala se mlinska industrija, a u takvim modernim postrojenjima ne vidi se gde ulazi pšenica i ne miriše brašno. Valjda se zato ljudi više i ne okupljaju u mlinovima u kojima su kroz vekove mlelo žito i gde se godinama taložila bela koprena, ostatak od brašna.

Uoči vikenda, u zrenjaninskom Narodnom muzeju je otvorena izložba o mlinovima srednjeg Banata, čiji autor je Dušan Marinković, viši kustos koji se godinama vredno bavio ovom interesantnom temom. Na marginama ovog kulturnog događaja mogu se saznati brojni i interesantni detalji iz oblasti specifične baš za ovo podneblje. Banat je ravnica u kojoj je čovek vrlo rano u svojoj istoriji počeo da se bavi zemljoradnjom, a to, pre svega, znači žitom. Tvrdi se da su arheolozi dokazali da na ovim prostorima postojanje pšenice seže u 6. milenijum stare ere. Na lokalitetu Batak između Perleza i Zrenjanina otkriveni su ručni žrvnjevi za mlevenje žita koji pripadaju vinčanskoj kulturi, odnosno periodu od 5500. do 4700. godine stare ere.