Trnovit put do penzije

Po­sle 41 go­di­ne i šest me­se­ci rad­nog sta­ža i na­pu­nje­nih 65 go­di­na ži­vo­ta, Bog­dan Ba­sa­rić iz Be­o­gra­da od­lu­čio je da pod­vu­če cr­tu i u skla­du sa za­ko­nom Fon­du za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje pod­ne­se zah­tev za pen­zi­o­ni­sa­nje. To je ura­dio još 4. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, dan po­sle na­pu­nje­nih 65. Nad­le­žni su, ka­ko tvr­di, obe­ća­li da će ga o sve­mu bla­go­vre­me­no oba­ve­sti­ti. Od ta­da je pro­šlo vi­še od tri me­se­ca, a Bog­dan do­ne­dav­no ni­je znao šta se de­ša­va sa nje­go­vim zah­te­vom. Re­še­nje o pen­zi­o­ni­sa­nju iz­da­to mu je pre ne­ko­li­ko da­na, a od fon­da do tog mo­men­ta ni­je do­bio ni­ka­kav od­go­vor. 

– Vi­še od tri me­se­ca sam če­kao na re­še­nje ko­je sam za­slu­žio, jer sam ra­dio 41 go­di­nu i šest me­se­ci. Ni­ko­ga na­ža­lost ni­je za­ni­ma­lo od če­ga ću u me­đu­vre­me­nu da ži­vim, od ko­jeg nov­ca ću pla­ća­ti ko­mu­na­li­je. Ka­da sam sre­di­nom de­cem­bra po­čeo da se ras­pi­tu­jem oko svog sta­tu­sa, re­če­no mi je da je po­stu­pak ob­u­sta­vljen. Pred­met je po sve­mu su­de­ći sta­vljen u fi­o­ku, ali me ni­ko iz Fon­da PIO ni­je o to­me oba­ve­stio, ni­ti mi je iko ob­ja­snio zbog če­ga je to ura­đe­no. Ume­sto u za­slu­že­nu pen­zi­ju, sti­gao sam nig­de. Hva­la bo­gu, re­še­nje je ko­nač­no sti­glo – ka­že Bog­dan Ba­sa­rić.