„Kafe Miler" mi je promenio život

Dimitris Papajoanu slika uz pomoć ljudskih tela. Iako je slikar po obrazovanju, ne koristi platno, već pozorišnu scenu. To radi tako dobro da priznanja stižu iz čitavog sveta. Inspirisan je umetnošću, filozofijom, arhitekturom, literaturom, naukom. Kada je radio komad „Mrtva priroda”, koji je bio izveden na jednom od prošlih Beogradskih festivala igre, imao je na umu Teslu i Kamijev „Mit o Sizifu”.

Prošle sezone videli smo njegovo delo „Nigde” (Nowhere). Bila je to možda najkraća koreografija na prošlogodišnjem Beogradskom festivalu igre (BFI), od desetak minuta, dešavala se gotovo u tišini, ali se o njoj najviše pričalo. Zato ovih dana Papajoanu ima u rukama nagradu „Jovan Ćirilov – za korak dalje”, koju dodeljuje BFI, treću godinu zaredom.