NATO ostaje stub odbrane Evropske unije

BRISEL – Evropska unija u poslednje dve godine intenzivno radi na jačanju sopstvenih kapaciteta u oblasti odbrane, što su mnogi protumačili kao izazov za NATO, odnosno za njegovu poziciju i ulogu. Za to nema razloga, smatra Đovani Grevi iz Centra za evropsku politiku u Briselu:

„Cilj nije stvaranje evropske vojske, već uspostavljanje jače saradnje među članicama EU u oblasti bezbednosti i odbrane”, kaže Grevi za Tanjug.

„Inicijative koje EU preduzima u oblasti odbrane nemaju za cilj stvaranje evropske vojske. Sve vojne snage i odluke o upotrebi tih snaga u mnogome su u oblasti nacionalnih politika zemlja članica. Cilj nije da se uspostavi evropska vojska, već da se ojača saradnja među članicama EU u oblasti bezbednosti i odbrane”, navodi evropski ekspert za pitanja spoljne i bezbednosne politike EU Đovani Grevi.

Na konstataciju Tanjuga da ideja o zajedničkoj evropskoj odbrani nije nova i da datira još iz 50-ih godina prošlog veka, kada su osnivači EU bezuspešno pokušali da osnuju Evropsku odbrambenu zajednicu, koja bi uključivala i evropsku vojsku i evropskog ministra za odbranu, u Centru za evropsku politiku kažu da je tokom prethodnih godina došlo je do evolucije u geoplitičkom kontekstu sa mnogo kriza i nestabilnosti, kako na Istoku tako i na Jugu EU.

„Postoji ideja da Evropa mora da bude sposobnija da obezbedi sopstvenu sigurnost. Drugo, izbor predsednika Trampa je doneo nivo neizvesnosti u transatlantskim pitanjima i to je još jedan od razloga za EU da bude osposobljena da reaguje onda kada SAD nisu zainteresovane da učestvuju u rešavanju kriznih situacija, odnosno da bude sposobna da samostalnije interveniše. Treće, imamo i Bregzit i tu je bitan taj odgovor koji naglašava evropsku političku koheziju i jedinstvo kao napredak u merama koje bi EU načinile jačim međunarodnim faktorom”, objašnjava Đovani Grevi.

On ipak podvlači da cilj ovih evropskih nastojanja u polju zajedničke odbrambene politike nije da se uđe u takmičenje sa NATO ili da se traži alternativa savezništvu sa SAD.

„Jasno je da je evropska odbrana centralni prerogativ i zadatak NATO. Ipak, ima brojnih potencijalnih kriza gde Evropljani moraju da postanu sposobniji da intervenišu sami kao što je pitanje nestabilnih država u Africi. Cilj je dakle jačanje kapaciteta Evropljana da deluju samostalno ili da obezbede jači doprinos Atlantskom savezu koji i nadalje ostaje centar evropske odbrane u kontekstu NATO”, kaže Grevi.

Činjenica je da već dugo postoji zahtev iz Vašingtona da Evropljani podele teret odbrane - da više investiraju u odbranu i dalje razvijaju sopstvene vojne sposobnosti.

One su, kada je EU u pitanju, i dalje u rukama nacionalnih politika zemalja članica sa mogućnošću stavljanja na raspolaganje u različitim situacijama kao što je pitanje zajednička bezbednosne i odbrambene politika EU, NATO operacije ili multinacionalne koalicije.

„Ako se Evropljani odluče na saradnju koja će biti više struktuirana i uđu u zajedničke napore u cilju razvoja sopstvenih odbrambenih mogućnosti to jasno jača i evropsku dimenziju NATO. Zato nema takmičenja ili suprotstavaljanja između evropskih napora u oblasti odbrambene saradnje i jačanja Atlanske alijanse”, podvlači Grevi.

Na pitanje Tanjuga da li postoje oponenti ideje projekta jačanja evropske saradnje u oblasti bezbednosti i koji su njihovi motivi, Đovani Grevi smatra da „ne postoje protivnici, ali da postoje različiti pogledi i prioriteti i strateške kulture među samim zemljma članicama EU”. (Tanjug)