Kad ban­ka po­đe u rat

Ma­lo ko – šte­di­še, du­žni­ci, pa i po­ne­ka dr­ža­va – ni­je ka­pi­tu­li­rao pred ban­kom, shva­tio da za nju, kao i za koc­kar­ni­cu, ako u špe­ku­la­tiv­nom ka­pi­ta­li­zmu iz­me­đu njih ima ika­kve raz­li­ke, va­ži isto: „ku­ća” uvek do­bi­ja. Ali, sve­jed­no je ap­surd­no kad ban­ka po­đe u rat, na­ro­či­to ako oruž­je di­že na svo­je naj­bo­lje kli­jen­te. Ta­kvog kli­jen­ta Ru­si­ja pred­sta­vlja ban­ci zva­noj Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, ko­ja joj pre­ti od­ma­zdom op­tu­žu­ju­ći je da je usred En­gle­ske otro­va­la dvo­stru­kog špi­ju­na Ser­ge­ja Skri­pa­lja i nje­go­vu kćer­ku.

Bra­ća ni­smo, ali ke­se su nam se­stre: Te­ško je na­ći ne­ko­ga ko je od ras­pa­da SSSR-a pro­fi­ti­rao vi­še ne­go Bri­ta­ni­ja, ko­ja je po­volj­nim po­re­skim sto­pa­ma i ne­sklo­no­šću in­di­skret­nim pi­ta­nji­ma o po­re­klu nov­ca uči­ni­la sve da pri­vu­če ta­da na­sta­le ru­ske oli­gar­he da do­bar deo ka­pi­ta­la ko­ji su is­pum­pa­li iz ra­zo­re­ne dr­ža­ve pre­li­ju na Ostr­vo.