Sarkozi priveden zbog Gadafijevog novca

Nikola Sarkozi je politička prošlost kao i njegova partija, koja je nakon poslednjeg izbornog kraha preletela kod aktuelnog šefa Jelisejske palate. Ali, saga o francuskim republikancima neće biti ispisana dok se ne stavi tačka na poglavlje o doprinosu libijskog novca njihovom usponu i padu. Vrhunac tog poglavlja tek sledi jer je Sarkozi, iako ga već deceniju prate politički skandali o korupciji i malverzacijama, juče prvi put priveden na saslušanje zbog sumnje da je primao novac od libijskog lidera Muamera Gadafija.

„Mond” iz pravosudnih izvora saznaje da je bivši francuski predsednik odgovarao na pitanja istražitelja zbog optužbi da je dobio 50 miliona evra od režima Gadafija za finansiranje uspešne predsedničke kampanje 2007. godine. To je 29 miliona evra više nego što francuski propisi dozvoljavaju kandidatima da prime od stranaca. U sklopu istrage, koju već pet godina vodi kancelarija za borbu protiv korupcije i finansijskih i fiskalnih malverzacija, juče je saslušan i Sarkozijev blizak prijatelj a bivši ministar Bris Ortef.

„Fajnenšel tajms” javlja da Sarkozi u pritvoru može ostati najviše 48 sati, nakon čega sudije mogu pokrenuti punu istragu, što bi impliciralo postojanje konkretnih dokaza o slučaju. Ovaj korak vodio bi, iako ne nužno, do suđenja. Preuranjeno je govoriti o istorijskom sudskom procesu iako potencijalni svedoci već duže vreme otvoreno tvrde da je Sarkozija libijski novac uveo u Jelisejsku palatu, a potom i uticao na brojne političke poteze koje je u njoj napravio.

Odavno se otvoreno priča i piše u medijima, zahvaljujući i izjavama saučesnika – zvaničnika Gadafijevog režima, da je Sarkoziju novac uplaćivan preko poreskih rajeva poput Paname, potom sa računa u švajcarskoj banci i, kako su saučesnici tvrdili, donošen njegovim ljudima u džakovima iz Libije u Pariz. Poslednji je pre nepune dve godine biznismen Zijad Takijedin slikovito pričao kako je tri puta iz Tripolija u Pariz krajem 2006. godine donosio kofere sa oko dva miliona dolara da „podmaže” prvu predsedničku rundu.

Prethodno je ugledni francuski informativni sajt „Medijapart” pred drugi krug predsedničkih izbora 2012. godine, na kojima je Sarkozija porazio Fransoa Oland, objavio libijski dokument kojim Gadafi odobrava podršku kampanje sa 50 miliona evra. Redakcija je tvrdila da je dokument o sastanku održanom 10. oktobra 2006. godine, s potpisom Gadafijevog šefa obaveštajne službe Muse Kuse, dobila od bivših libijskih visokih političara u egzilu. Pregovorima su na libijskoj strani prisustvovali Abdala Senusi, šef tajne policije, i Bašir Saleh, nekadašnji šef Gadafijevog kabineta. Sarkozija je zastupao upravo budući ministar unutrašnjih poslova – Bris Ortef.

Prašina oko afere „Gadafi” slegla se neko vreme, sve dok početkom ove godine na britanskom aerodromu „Hitrou” nije uhapšen francuski biznismen alžirskog porekla, šarmantni Aleksandar Đuri. Ovaj švajcarski državljanin, koji se nalazi u fokusu pomenute istrage, pojavio se pred britanskim sudijama, koje su ga nakon saslušanja i plaćene milionske kaucije pustile da se s nanogvicom šeta po užem centru Londona i u luksuznom stanu svoje ćerke čeka sledeće ročište zakazano za 17. april. Đurija, bliskog prijatelja brojnih političkih moćnika, pariske vlasti terete sa bar devet optužbi, uključujući upotrebu lažnih dokumenata, zaveru i zloupotrebu javnih sredstava, pranje novca i podmićivanje funkcionera.

Oko Sarkozija se steže obruč, a on godinama negira optužbe koje je nešto pred smrt Gadafi izrekao za „Figaro” priznavši da je on dojučerašnjeg francuskog prijatelja doveo na vlast. Ako se neki šef države družio sa libijskim vođom, to je bio Sarkozi, kojeg su već u prvim mesecima predsednikovanja kritikovali jer je Gadafiju upriličio izdašnu petodnevnu posetu Parizu i dozvolio mu da montira svoj šator u beduinskom stilu pored Jelisejske palate.

Pukovnik je tom prilikom osvežio veze sa zapadnim silama. Njegovo gostovanje i šetanje po Parizu, a potom Sarkozijeve hvale da će njih dvojica potpisati ugovore vredne nekoliko stotina miliona evra objavljeni su u svim nacionalnim medijima. Bivša direktora državnog preduzeća „Areva”, giganta u proizvodnji nuklearnih elektrana, potvrdila je da je Sarkozi hteo da proda Libiji tu kompaniju, o čemu su pregovarali sve do 2010.

Ubrzo potom nešto je zapelo u bliskim prijateljskim odnosima. Kad je izbio građanski rat u Libiji, Sarkozi je predložio bombardovanje Gadafijevog komandnog štaba i, u sklopu međunarodne koalicije, tamo poslao francuske snage. Pukovnik je svrgnut, a potom pobunjeničkom rukom razapet pred očima svog naroda i celog sveta, a duh iz boce je pušten. Francuska je prva priznala libijsku opoziciju kao punopravnog predstavnika zemlje koja je ubrzo još dublje utonula u građanski rat i ekonomski haos. Rezultati vojne intervencije u zemlji su rast islamizma i izbeglička kriza koji destabilizuju Evropu.

A Gadafijeva porodica nije odustajala. Pretili su da će obelodaniti dokaze da su finansirali Sarkozijevu kampanju. Njegov sin tražio je od „klovna da vrati novac libijskom narodu”, jer su mu „pomogli kako bi radio za libijski narod, a on ih je razočarao”. Sarkozi je razočarao i svoje glasače, koji su ga napustili 2012. godine kada je postao najnepopularniji predsednik u istoriji Pete republike i drugi koji nije reizabran. Ali, ne bi bio prvi predsednik Francuske i republikanac kojem bi bilo suđeno, iako je već trebalo da mu se sudi u zasebnom slučaju – navodnih lažnih finansijskih izveštaja i prekoračenja limita u finansiranju druge i poslednje kampanje.