Rasparene, a šik

Poslužiti kafu u „rasparenim” šoljicama nekad je bio znak siromaštva, neukusa ili krajnje nemarnosti, a danas je vrlo šik. U modi su servisi za čaj ili kafu gde tacne i šolje nisu oslikane identičnim motivima, već se razlikuju. Istina, boja je ista, a tonovi i deseni se neznatno razlikuju i pogodni su za kombinovanje. Sve je roze ili pastelnoplavo, arabeske, prugice, cvetići i listići, sve liči, a opet je drugačije. Šoljice za kafu iz kakvih su crni napitak srkutale naše bake, komentarišući komšiluk i rodbinu bile su, naravno, i dvostruko manje od današnjih, često izrađene od porculana, pa je ravno katastrofi bilo odlomiti dršku, razbiti jednu iz servisa (jer se onda morao kupovati novi)...

Danas su šoljice za kafu više nalik lončetu, a za mesto pod suncem izborile su se i kartonske i plastične posude u kojima omiljeni napitak nosimo gde god krenemo: na posao, putovanje, bioskop, čak i u pozorište i na rekreaciju.

Fildžane i crnu kafu Turci su nam ostavili u trajno nasleđe, toliko da se i sada po Evropi brukamo kada pitamo imaju li „tursku kafu”. Porculan je u Evropu stigao iz Kine, a tek u ranim godinama 18. veka manufaktura u Majsnu počinje da ga izrađuje i ostaje vodeći proizvođač još dva veka. Bečka carska manufaktura počinje da pravi porculanske servise 1718. godine, nemačke radionice su bile izuzetno cenjene, a uskoro se u konkurenciju uključuju i češke zanatlije, pa i fabrike.

O. P.

Vruć napitak za popodnevni užitak

Tradicija pijenja čaja je mnogo poznatija, ali i duža. Dok se na Balkanu tradicionalno priprema od lekovitog bilja, šumskih bobica i plodova blagotvornih po zdravlje, i najčešće uzima samo po potrebi, u nekim drugim delovima sveta ispijanje čaja od posebno uzgajanih listova je svakodnevni ritual, vrhunski užitak, deo kulturnog nasleđa.

Smatra se da dragoceni listići biljke čaja potiču sa Himalaja, odakle su ih budistički sveštenici – koji su čaj koristili kao pomoć u meditaciji – prvo preneli u Kinu, a kasnije u Japan i druge azijske zemlje.

Turci – za koje se pogrešno smatra da su zavisnici od kafe – čaj piju iz malih staklenih čaša veoma zaslađen; u Indiji mu često dodaju začine; Kinezi ga poslužuju u nežnim porcelanskim šoljama. Englezi i danas smatraju da „nema tog problema koji se ne može rešiti uz šolju okrepljujućeg čaja”.

U današnje vreme sve su ređa mesta i prilike u kojima se „čaj u pet” ispija na tradicionalan način – iz skupocenih porcelanskih šolja sa odgovarajućim tacnicama i čajnikom, uz kolačiće i sendviče. Koriste se jeftine keramičke ili čak (na užas tradicionalista) kartonske šolje, čaj u kesicama, a kao zakuska – keks.

A. M.

Skonsi na porcelanskoj tacni

Engleski običaj nalaže da se uz popodnevni čaj posluže slatke pogačice sa džemom i kremom

Za razliku od nas, koji čaj najčešće pijemo samo kad smo prehlađeni, Englezima on prija u svako doba, bilo da su zdravi ili bolesni, a uz njega se neizostavno služe skonsi, tradicionalne okrugle pogačice sa džemom i kremom. Pogotovo nedeljom, kada se posle jakog ručka ne poslužuje večera. Onda se, između pet i šest popodne, servira uz skonse ili male „čajne” sendviče sa krastavcem i lososom.

D. S.