Poziv za spas starijih i ugroženih

Halo, hitna pomoć! Nije mi dobro, bubnji mi u glavi, imam bolove u stomaku. Sam sam kod kuće, imam 80 godina, nemam kome drugom da se obratim. Ovaj vapaj nije nepoznanicama zaposlenima u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograda. Kada prime takav poziv, lekari najpre procene da li je starija osoba u visokom zdravstvenom riziku datog momenta. Ukoliko nije, dobiće od dežurnog lekara savet šta treba najpre da uradi, ali i preporuku da se javi medicinskom timu najbližeg doma zdravlja ili službi neodložne pomoći.

Problemi ipak često iskrsnu i na toj adresi, pa se pacijent javlja na čuveni broj 194, iznova tražeći pomoć. Tada na scenu stupa koordinator za stare i socijalno ugrožene, koji već sedam godina radi pri Zavodu za hitnu medicinsku pomoć. Njegovo ime je Slaviša Stojanović, po struci je defektolog, specijalni pedagog i porodični terapeut. Dežura pokraj broja 011/3622-030, kako bi starijima i socijalno ugroženima pružio podršku u komunikaciji sa službama zdravstvene i socijalne zaštite.

– Moj zadatak je da uspostavim kontakt sa domovima zdravlja, centrima za socijali rad, reagujem u u slučajevima kada se detektuju žrtve nasilja... Javljaju mi se starije osobe koje su usamljene i koje obično nemaju nikoga. Tada koristim „Vodič za koordinaciju usluga zaštite starijih” Kancelarije za zdravlje starih, koji je napisala dr Irena Dželetović Milošević. Savetujem ih da posete klubove za penzionere, više se druže, priključe se izletima, a od mene mogu da dobiju telefone tih službi. Ipak, ne javlja mi se puno takvih ljudi. Službu više pozivaju oni koji su socijalno ugroženi – otkriva Stojanović, i dodaje da do onih u velikim problemima najčešće dolazi preko ekipa hitne pomoći koje na terenu zatiču starije, zapuštene, zaboravljene ili zanemarene osobe, odbačene od dece, rodbine i društva. Zadatak koordinatora je da takvo stanje što pre prijavi centru za socijalni rad.