NATO na Srbiju bacio šest tona uranijuma

Najčešće posledice NATO bombardovanja i štetnih efekata osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi su poremećaji funkcije tiroidne žlezde, maligna oboljenja, zalivski, odnosno balkanski sindrom koji je prisutan kod vojnika i civilnog stanovništva, zaključak je učesnika jučerašnjeg naučnog skupa „Posledice NATO agresije na SRJ”, koji je organizovao Evroazijski bezbednosni forum, u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Poruka ovog susreta je i da su slični zdravstveni problemi takođe dijagnostikovani i kod vojnika zapadnih zemalja koji su učestvovali u ratovima u Persijskom zalivu.

Profesorka Svetlana Žunić, iz Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije, kaže da je teritorija Srbije bila kontaminirana oko tri decenije i to ne samo u toku NATO bombardovanja SR Jugoslavije i obližnjih teritorija, već za vreme svih zalivskih ratova na Bliskom istoku. Prema dostupnim podacima u svim ovim sukobima upotrebljeno je oko 3.000 tona osiromašenog uranijuma, od čega oko 15 tona u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. „Od toga u ispaljenim nuklearnim projektilima bačenim na Srbiju 1999. godine bilo je oko šest tona uranijuma 235, koliko bi bilo dovoljno za konstrukciju 170 replika nuklearne bombe kakva je bačena na Hirošimu i koja je imala 35 kilograma uranijuma 235”, istakla je Svetlana Žunić.