Drnovšek posle Drnovšeka

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 20. aprila – Hoće li Buš otkriti Drnovšekov spomenik? To je jedna od dilema koje muče ovdašnju javnost, krunisana spekulacijama u slovenačkim medijima koji se od dana smrti Janeza Drnovšeka (57), već dva meseca utrkuju u omažima na račun prethodnog predsednika Slovenije koga su do „kobnog 23. februara” većinom opisivali kao čudaka, introvertiranog egoistu, luckastog šefa države, kome vlada premijera Janeza Janše s pravom uskraćuje finansije (za putovanja po svetu, emisare za Kosovo i spasavanje Darfura) i izvrgava njegovu funkciju ruglu… Pošto je otišao u istoriju, sada sve partije i javne ličnosti pokušavaju da „štrpnu” ponešto od Drnovšekove post-mortem harizme u narodu, naročito uoči izbora zakazanih za jesen, pa pljušte predlozi prvaka iz najrazličitijih varošica i zaseoka koji bi da lokalnu raskrsnicu, dom kulture, perivoj ili šta je već na raspolaganju – nazovu imenom preminulog vođe.

Da podsetimo, negde u ovo vreme su državu lane, a posebno slovenačku prestonicu, preplavili džambo plakati koje je finansirala „Demokracija”, partijsko glasilo vladajuće SDS (Janša), a na kojima je bio uveličan snimak Drnovšeka u uniformi u Sloveniji omražene JNA kako ćaska sa takođe uniformisanim Veljkom Kadijevićem. Crno-bela fotografija datirala je iz vremena kada je Janez Drnovšek bio predsednik Predsedništva SFRJ u ime Slovenije i ujedno, po funkciji, vrhovni komandant armije koju lično, kako je kasnije priznao, nije služio, a Kadijević je bio savezni ministar odbrane. Ovim se mejnstrim „Demokracija” sprdala na račun Drnovšekovog domoljublja pošto je on februara 2007. kritikovao Janšinu vladavinu poredeći je sa nekadašnjom Jugoslavijom, rekavši da je „stanje (u Sloveniji) gore nego krajem osamdesetih godina”.

Danas su trvenja „između dva Janeza” (Janše i Drnovšeka) pokopana, štaviše, vlast lobira da tokom predstojećeg samita EU – SAD, koji je predviđen za 9. i 10. jun na Brdu kod Kranja, američki predsednik Džordž Buš počasti uspomenu na „velikog vizionara” Drnovšeka tako što će otkriti njegovu bistu u rodnom Zagorju na Savi, u istoimenom (Drnovšekovom) parku. Zanimljivo je da su naslednici, sin Jaša Drnovšek i vanbračna ćerka Nana Forte (čije je očinstvo Drnovšek priznao pre dve godine), odbacili prethodne ideje o imenovanju ulica i trgova zaseoka prezimenom njihovog oca, na šta je Zoran Jankovič, gradonačelnik Ljubljane, koja takođe traži prikladno mesto koje bi se ubuduće zvalo po Drnovšeku, upozorio da volja rodbine u pogledu „upotrebe imena Janeza Drnovšeka” mora biti ispoštovana.

Jaša i Nana, međutim, nisu demonstrirali istu rezervisanost povodom najnovije ideje o Bušu kao „krstitelju” uspomene na njihovog oca, pa mediji oprezno zaključuju da, „iako reakcija Drnovšekovih bližnjih (još) nije poznata”, to verovatno znači njihov tihi pristanak. Inače je „potpuno razumljivo” što se porodica usprotivila „nekontrolisanoj upotrebi imena Janeza Drnovšeka”, posebno što od sahrane naovamo njegove knjige u kojima se bavi suštinom sveta i bića „idu kao med”, kao i sve ostalo što je povezano „s Drnovšekovim brendom”, pa se već nazire fenomen „Drnovšek posle Drnovšeka”. Stoga će, sva je prilika, prvi beleg preminulom „ocu nacije” osvanuti u Drnovšekovom zavičaju, zahvaljujući preduzimljivosti gradonačelnika Zagorja ob Savi Matjaža Švagana, koji je tim povodom zatražio pomoć i od američke ambasade u Ljubljani.

Švagan je inicijativu potkrepio podsećanjem da je Drnovšek bio domaćin prvog Bušovog susreta sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, 2001. na Brdu kod Kranja. Bista je, saznajemo, već naručena, a radi je akademski kipar Mirsad Begić koji se već dokazao u sličnim poduhvatima kada je uoči posete Sloveniji pape Jovana Pavla II 1996, izradio vrata iz bronze za crkvu Sv. Nikole u Ljubljani sa likovima ljubljanskih nadbiskupa.